Аутор:
Марија МилановићКоментари:
0
Када одлазимо на преглед? Да ли смо одговорни према свом здрављу или чекамо онај посљедњи тренутак када се „упали аларм“?
Радиолошки прегледи омогућавају рано откривање бројних обољења, укључујући и малигна, због чега су превентивне контроле и правовремена дијагностика од великог значаја за очување здравља.
Радиолошкa дијагностика има изузетно важну улогу у раном откривању, дијагностиковању и праћењу различитих обољења. У свакодневној пракси најчешће се сусрећемо са дегенеративним промјенама коштано-зглобног система, обољењима кичменог стуба, повредама и преломима, као и различитим обољењима унутрашњих органа.
Посебна пажња се посвећује откривању промјена које могу указивати на малигна обољења, првенствено карцином плућа и дојке. Савремене радиолошке методе попут радиографије, мамографије и ултразвучне дијагностике , омогућавају правовремено препознавање бројних патолошких промјена , укључујући и оне које захтијевају додатну дијагностичку обраду, истичу стручњаци из области радиолошке дијагностике „Дом здравља Бањалука“ за АТВ.
- Да ли у посљедњих неколико година биљежите пораст броја пацијената са малигним обољењима и другим озбиљним дијагнозама?
Када говоримо о порасту броја пацијената са малигним обољењима , важно је нагласити да се такви трендови могу поуздано процјењивати искључиво на основу званичних епидемиолошких података и здравствених регистара. Повећан број радиолошких прегледа или откривених сумњивих промјена не мора нужно значити и пораст учесталости малигних болести.
Радиолошка дијагностика представља једну од кључних карика у систему здравствене заштите, јер омогућава правовремено препознавање различитих обољења, усмјеравање пацијената на даљу дијагностичку обраду и започињање одговарајућег лијечења.
Рано откривање болести од изузетног је значаја, јер у многим случајевима повећава могућности успјешног лијечења, смањује ризик од компликација и доприноси бољем квалитету живота пацијената.
- Колико је радиологија важна у раном откривању малигних обољења и колико рана дијагностика утиче на успјешност лијечења?
Радиолошка дијагностика представља један од кључних сегмената савремене медицине, посебно када је ријеч о раном откривању малигних обољења.
Значај ране дијагностике огледа се првенствено у могућности откривања малигне болести у почетном стадијуму, када су патолошке промјене ограничене само на примарно обољели орган и када постоје знатно веће могућности за успјешно лијечење.
Правовремено постављена дијагноза у многим случајевима омогућава примјену мање инвазивних и јефтинијих терапијских поступака, смањује ризик од развоја компликација и значајно побољшава прогнозу болести. Посебно је важно нагласити да савремене дијагностичке методе омогућавају откривање одређених патолошких промјена и прије појаве првих симптома, што је од непроцјењивог значаја за пацијента. Међутим, успјешност лијечења не зависи искључиво од тренутка откривања болести ,односно стадијума болести, већ и од врсте обољелог органа, биолошких карактеристика малигног обољења, старосне доби пацијента итд...
Најчешћа малигна обољења која се откривају у раној фази захваљујући радиолошким дијагностичким методама су карцином дојке, карцином штитасте жлијезде, карцином плућа, карцином урогениталних органа (бубрега и мокраћне бешике), као и малигна обољења лимфног система (лимфоми).
- У којој животној доби жене треба да почну са редовним мамографским прегледима, колико често их треба обављати и да ли је потребно почети раније уколико постоји породична историја болести?
Мамографија представља примарну методу за рано откривање карцинома дојке, јер омогућава препознавање промјена које се не могу уочити или напипати приликом самопрегледа. Према бројним међународним препорукама, редовни мамографски прегледи код жена просјечног ризика започињу са навршених 40 година живота, док се учесталост прегледа одређује у складу са важећим смјерницама, индивидуалним факторима ризика и препоруком љекара. Према нашем званичном стручно-методолошком упутству почетак редовног скрининга дефинисан је за старосну доб од 50 и више година (50+).

У зависности од смјерница, мамографија се препоручује на сваке двије године, осим код онколошких пацијената гдје се по препоруци онколога најчешће ради једном годишње, у фази контрола након лијечења карцинома дојке.
Посебну пажњу потребно је посветити женама које имају повећан ризик за развој карцинома дојке, нарочито онима са израженом породичном историјом болести или потврђеним наследним генетским предиспозицијама. Код таквих жена превентивни надзор може започети и прије 40. године живота, укључујући и примјену ултразвука и магнетне резонанце.
Важно је нагласити да жене не треба да чекају термин редовног превентивног прегледа уколико примјете квржицу у дојци, увлачење коже или брадавице, спонтани исцједак из брадавице или друге неуобичајене симптоме.
- Који су најчешћи симптоми и промјене због којих би пацијенти требало да се јаве љекару и обаве радиолошки преглед?
Постоји низ симптома и здравствених тегоба које не треба занемаривати, јер могу указивати на обољења која захтијевају дијагностичку обраду.
Међу најчешћим разлозима за упућивање на радиолошке прегледе издвајају се дуготрајан кашаљ, отежано дисање, болови у грудном кошу, упорни болови у стомаку и леђима, необјашњив губитак тјелесне тежине, као и појава квржица (отврднућа) или других неуобичајених промјена на тијелу.
Посебну пажњу треба обратити на промјене на дојкама, присуство крви у мокраћи, дуготрајне главобоље праћене неуролошким симптомима и друге тегобе које се понављају или временом погоршавају.
Међутим, важно је нагласити да одређена обољења, укључујући и поједине малигне болести, у почетним стадијумима могу протицати потпуно без симптома. Управо због тога радиолошка дијагностика има значајну улогу не само у откривању узрока постојећих тегоба већ и у препознавању болести прије појаве првих клиничких знакова.
Ултразвучним прегледима могу се открити различите промјене на унутрашњим органима, док компјутеризована томографија и магнетна резонанца омогућавају детаљнију процјену одређених патолошких промјена, у зависности од медицинских индикација. Ипак, важно је истаћи да није сваки симптом знак озбиљног обољења, нити је сваком пацијенту потребно урадити све дијагностичке прегледе. Избор одговарајуће методе зависи од клиничке слике, фактора ризика и процјене љекара.
Најважнија порука грађанима јесте да не занемарују дуготрајне или неуобичајене симптоме , али и да буду свјесни значаја превентивних прегледа, јер одсуство тегоба не значи увијек и одсуство болести.
Шта стручњаци из области радиологије кажу о оправданости прегледа и заштити од зрачења.
Радиолошки прегледи представљају незамјењив дио савремене медицинске дијагностике, али је важно да се њихова примјена заснива на јасним медицинским индикацијама и принципима заштите од јонизујућег зрачења.
Не постоји универзално правило колико често пацијент смије обављати радиолошке прегледе. Њихова учесталост зависи од здравственог стања пацијента, врсте обољења, потребе за праћењем тока болести и процјене љекара.
Важно је нагласити да нису све радиолошке методе повезане са излагањем јонизујућем зрачењу. Ултразвучна дијагностика и магнетна резонанца не користе јонизујуће зрачење, док рендгенска снимања, мамографија и компјутеризована томографија подразумијевају одређену дозу зрачења.
Доза зрачења зависи од врсте прегледа, регије тијела које се снима. Код стандардних рендгенских снимања дозе су углавном релативно ниске, док су код КТ ( компјутеризована томографија) прегледа веће, због чега је посебно важно правилно постављање индикација.
Основни принцип заштите од зрачења јесте да сваки преглед мора бити медицински оправдан, а доза зрачења оптимизована тако да буде што нижа, уз очување дијагностичког квалитета снимка. Савремена радиолошка дигитална опрема, одговарајући протоколи снимања и стручно оспособљен кадар омогућавају значајно смањење непотребног излагања зрачењу.
Иако непотребно и понављано излагање јонизујућем зрачењу може повећати дугорочни ризик, важно је нагласити да корист од медицински оправданог радиолошког прегледа у правилу значајно надмашује потенцијални ризик.
Због тога пацијенти не треба да избјегавају неопходне дијагностичке прегледе из страха од зрачења већ је важно да се они спроводе одговорно, уз поштовање стручних смјерница и низ мјера радиолошке заштите.
У радиолошкој дијагностици примјењује се принцип ALARA ( As Low As Reasonably Achievable), који подразумијева да излагање јонизујућем зрачењу буде што ниже колико је разумно оствариво. Циљ овог принципа је смањење непотребног излагања зрачењу, уз истовремено очување одговарајућег квалитета дијагностичке слике.
Често чујемо да су људи неодговорни према свом здрављу и да прегледе и лијечење одлажу до посљедњег тренутка када је ситуација већ неизвјесна. Такође, често се говори и о здравом начину живота, исхрани, активностима, а шта поручују стручњаци?
Очување здравља и превенција болести представљају заједничку одговорност појединца и здравственог система. Иако на одређене факторе ризика, попут животне доби и генетске предиспозиције не можемо утицати, постоје бројни фактори које можемо контролисати и на тај начин значајно смањити ризик од развоја различитих обољења.
Правилна и уравнотежена исхрана, редовна физичка активност, одржавање одговарајуће тјелесне тежине, престанак пушења и ограничавање конзумирања алкохола представљају основне мјере очувања здравља.
Посебно је важно нагласити да је пушење водећих фактора ризика за развој карцинома плућа, али и бројних других малигних, кардиоваскуларних и респираторних обољења. Престанак пушења значајно смањује здравствене ризике, без обзира на животну доб.
Поред здравих животних навика, изузетно важну улогу имају и превентивни прегледи и организовани скрининг програми. Њихов значај огледа се у могућности откривања одређених болести у почетним стадијумима, када су могућности успјешног лијечења веће и када су трошкови лијечења релативно ниски.. Учесталост и врста прегледа превентивних прегледа треба да буду прилагођени животној доби,полу, породичној анамнези и индивидуалним факторима ризика.
Важно је развијати свијест о томе да брига о здрављу не почиње појавом првих симптома, већ свакодневним одговорним односом према сопственом организму.
Здрав начин живота не може у потпуности спријечити настанак свих болести, али може значајно смањити ризик од многих хроничних и малигних обољења, док правовремени превентивни прегледи доприносе њиховом рану откривању.
- Колико су радиолошка дијагностика и опрема у Републици Српској усклађени са савременим свјетским стандардима? Са којим се највећим изазовима суочава ова област и да ли пацијенти данас имају довољно доступне дијагностичке прегледе?
Радиолошка дијагностика представља једну од области медицине која се последњих деценија изузетно брзо развија, захваљујући напретку медицинске технологије, дигитализацији и увођењу савремених дијагностичких метода.
У Републици Српској улажу се напори у модернизацију радиолошке опреме и унапређење квалитета дијагностичких услуга. Савремени дигитални системи омогућавају добијање квалитетнијих дијагностичких снимака, бржу обраду података и ефикаснију размјену медицинске документације.
Међутим, усклађеност са савременим стандардима не подразумијева само посједовање модерне опреме, већ и њено редовно одржавање и контролу квалитета, примјену одговарајућих дијагностичких протокола и континуирану едукацију здравствених радника.
Међу најзначајнијим изазовима издвајају се потреба за континуираним обнављањем медицинске опреме, обезбјеђивање довољног броја стручно оспособљеног кадра, као и равномјерна доступност дијагностичких услуга становништву. Доступност радиолошких прегледа може се разликовати у зависности од здравствене установе, врсте прегледа и расположивих кадровских и техничких капацитета. Због тога је важно радити на унапређењу организације рада, смањењу времена чекања на прегледе и бољој повезаности здравствених установа.
Посебан значај има континуирано и стручно усавршавање радиолога и инжењера медицинске радиологије, јер савремена технологија свој пуни потенцијал остварује само уз адекватно обучен медицински кадар.
Крајњи циљ развоја радиолошке дијагностике јесте да сваки пацијент, без обзира на мјесто становања, има приступ квалитетном, безбједном и правовременом дијагностичком прегледу.
- Да ли су радиолози, због природе свог посла и свакодневног контакта са изворима јонизујућег зрачења, изложени повећаном здравственом ризику?
Здравствени радници (радиолози, инжењери медицинске радиологије понекад и медицинске сестре) који у свом свакодневном раду користе изворе јонизујућег зрачења професионално су изложени одређеном здравственом ризику, због чега се у радиолошкој дијагностици посебна пажња посвећује примјени мјера заштите од зрачења.
Важно је нагласити да се правилном и досљедном примјеном прописаних мјера радиолошке заштите професионална изложеност јонизујућем зрачењу, као и потенцијални здравствени ризици могу значајно смањити.
Основни принципи заштите заснивају се на смањењу времена излагања, повећању удаљености од извора зрачења и употреби одговарајућих заштитних баријера и средстава, као што су оловни паравани, заштитне прегаче и друга лична заштитна опрема, у зависности од врсте радиолошке претраге.
Посебну важну улогу има лична дозиметријска контрола, којом се редовно прати ниво професионалне изложености радника у јонизујућем зрачењу. На тај начин омогућава се правовремено препознавање евентуалних одступања и предузимање одговарајућих мјера.

Поред тога, спроводе се контроле радиолошке опреме, испитивања услова рада, одговарајући здравствени надзор професионално изложених радника и континуирана едукација из области заштите од зрачења.
Иако се потенцијални ризици дуготрајне изложености јонизујућем зрачењу не могу у потпуности искључити , правилном организацијом рада, одговарајућом заштитном опремом и редовним надзором, могуће их је свести на најмању разумно оствариву мјеру.
Заштита здравља професионално изложених радника представља један од основних предуслова за безбједно, квалитетно и одговорно пружање радиолошких дијагностичких услуга, поручују стручњаци из области радиолошке дијагностике.
Брига о здрављу почиње превенцијом, здравим животним навикама и редовним контролама, јер правовремено откривање болести може бити од пресудног значаја за успјешно лијечење.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.