
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Иако Ђурђиц, који ће вјерници Српске православне цркве (СПЦ) прославити данас, 16. новембра, није црвено слово у црквеном календару, овај празник у народној традицији прати низ обичаја и вјеровања.
Према старим предањима, одређене послове и активности требало би избјегавати како би се дом и породица сачували од несреће, болести и других невоља.
Посебно мјесто у народним вјеровањима заузимају забране које се односе на тешке физичке послове, лов и изношење ствари из куће. Оне су повезане и са периодом који у народној традицији носи назив Вучији дани, а који почиње на Ђурђиц.
Према народном предању, на овај празник требало би избјегавати све што човјека физички исцрпљује. Нека од ових вјеровања преносе се генерацијама, а посебно су се поштовала у сеоским домаћинствима.
На Ђурђиц се, према народном обичају, не би требало бавити пословима који захтијевају велики физички напор. Тешки кућни послови, копање, ношење терета и сличне активности остављају се за други дан.
Вјеровало се да рад који исцрпљује на овај празник може донијети умор и немир у домаћинство, па се дан посвећивао одмору и породици.
Једно од најпознатијих народних вјеровања везаних за Ђурђиц односи се на ловце. Према предању, онај ко на овај празник крене у лов могао би бити праћен несрећом током цијеле године.
Ова забрана има посебну симболику јер се Ђурђиц налази уочи периода Вучјих дана, када је вук у народној традицији имао нарочито мјесто. У прошлости се ово вјеровање веома поштовало, нарочито у крајевима у којима је лов био дио свакодневног живота.
Према једном од старих обичаја, од Ђурђица па све до Светог Мрате, током периода Вучјих дана, из куће се не износи ништа – ни храна, ни одјећа, нити други предмети.
Овај обичај повезан је са вјеровањем у заштиту породичног огњишта. Сматрало се да онај ко у том периоду нешто изнесе из дома симболично може изнијети и породичну срећу и благостање.
Зашто се на Ђурђиц не препоручују шивење и плетење
Према народном вјеровању, жене на Ђурђиц не би требало да преду вуну, плету или шију. Исто правило, према предању, односило се и на кројаче и обућаре.
Вјеровало се да игле, конци и други алати за ручни рад током празничног дана треба да мирују, како би се избјегла несрећа и малер у наредној години.
Међу обичајима који се везују за Ђурђиц налази се и избјегавање прања веша и других тканина.
Ово вјеровање почива на симболици да се током празника ништа не би требало „испирати“, како се из дома не би однијели срећа, мир и благостање.
Од Ђурђица, 16. новембра, почиње период који се у народној традицији назива Вучији дани, а траје до 24. новембра, односно до празника Светог Мрате.
Овај период испреплетен је бројним вјеровањима и страхопоштовањем према вуку, животињи која у српској народној традицији има двоструку симболику – представља опасност, али и снагу и заштиту.
Свети Мрата у народу се сматра заштитником вукова, а према старим предањима, тих дана он обилази домаћинства и посматра да ли се поштују прописани обичаји.
Вјеровало се да непоштовање ових правила може донијети невоље, а посебно се страховало од појаве такозваног хромог вука, односно кривељана, који је у народним предањима представљан као најопаснији међу вуковима.
Каква ће бити зима? Народна предсказања везана за Мратинце
Мратинци су у народној традицији имали важно мјесто и када је ријеч о предвиђању временских прилика и зиме која долази.
Ако је вријеме магловито, очекује се промјенљива, влажна и блага зима.
Ако су дани ведри, вјеровало се да предстоји оштра, дуга и хладна зима.
Иако су ова предсказања дио народног насљеђа, а не поуздан начин прогнозирања времена, она свједоче о томе колико су људи некада пажљиво посматрали природу и временске прилике и настојали да их повежу са промјенама годишњих доба.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Друштво
9 ч
0
Друштво
10 ч
0
Друштво
11 ч
0
Друштво
15 ч
0