Паметни уређаји на удару хакера: Може ли и ваш дом бити сљедећи?

У појединим продавницама температура је достигла чак 50 степени Целзијуса.

Напади су забиљежени у Шведској, Белгији, Луксембургу, Ирској, Естонији и другим европским државама. Сличан напад прошлог мјесеца погодио је стотине продавница у Француској, гдје су се расхладни уређаји загријавали до 50 степени, узрокујући кварење хране, а у неким случајевима и пожаре, пише Ројтерс.

Хакери напали хладњаке широм Европе

Међу погођеним продавницама налазе се супермаркети ланаца ИЦА и Куп у Шведској, те Делез и Карфур у Белгији. Проблеме су пријавиле и продавнице у Ирској, Естонији, Луксембургу, Холандији и Финској.

У једном шведском супермаркету сви замрзивачи достигли су температуру од 50 степени. Запослени су морали да баце велике количине хране, а управница продавнице рекла је Ројтерсу да је све уништено.

Слични проблеми појавили су се и у америчким војним базама током августа. Тамо су мистериозни кварови замрзивача узроковали пропадање залиха хране, а Пентагон истражује могућност да је ријеч о хакерским нападима.

Америчке власти још нису утврдиле да ли су ти инциденти повезани са нападима на европске супермаркете.

Могу ли хакери заиста провалити у ваш хладњак?

У теорији могу. Сваки уређај повезан на интернет, директно или путем апликације, услуге у облаку или кућне мреже, може постати мета сајбер напада ако има безбједносни пропуст који нападачи могу да искористе.

То не значи да је сваки паметни хладњак лако хаковати. Ризик зависи од начина повезивања, безбједности софтвера, подешавања уређаја и тога да ли произвођач редовно објављује безбједносна ажурирања.

Још 2015. године истраживачи су на хакерској конференцији у Лас Вегасу демонстрирали како се може компромитовати Самсунгов паметни хладњак и пресретати дио интернетског саобраћаја повезаног са уређајем.

Хакерима притом често није циљ сам хладњак. Могу покушати да украду податке, поремете рад уређаја или га искористе за приступ другим уређајима повезаним на исту мрежу.

Који кућни уређаји су најизложенији нападима?

Највише су изложени уређаји повезани на интернет којима се може управљати на даљину, посебно ако имају слабу заштиту или застарјели софтвер.

Међу њима су безбједносне камере, алармни системи, паметне браве, термостати и системи централног гријања. Рањиви могу бити и паметни хладњаци, рерне и машине за прање веша, ако имају интернетску везу.

Чак и неке електричне четкице за зубе данас нуде повезивање са интернетом, најчешће путем апликације која прати начин и трајање прања зуба.

Ипак, кућни уређаји нису најчешћа мета. Према подацима безбједносне индустрије, више од три четвртине напада на уређаје повезане на интернет усмјерено је на рутере.

Рутери су посебно занимљиви нападачима јер повезују уређаје са интернетом и управљају саобраћајем унутар кућне мреже.

Шта хакери могу да ураде ако преузму уређај?

Ако успију да искористе безбједносни пропуст, нападачи могу покушати да прикупљају информације или преузму контролу над појединим функцијама уређаја.

Хакована безбједносна камера може им омогућити да виде шта се догађа у дому. Уређај са микрофоном може се злоупотријебити за прислушкивање, а компромитовани рутер за надзирање дијела мрежног саобраћаја.

Ако уређај омогућава даљинско управљање, хакери могу покушати да мијењају његова подешавања, укључују га и искључују или власнику онемогуће приступ корисничком налогу.

Код термостата то може значити нежељене промјене температуре гријања, док код хладњака и замрзивача може довести до престанка правилног хлађења и кварења хране.

У озбиљнијим случајевима нападачи могу искористити слабо заштићен уређај као улазну тачку за напад на друге рачунаре и системе унутар исте мреже.

Могу ли хакери преузети контролу и над аутомобилом?

Истраживачи сајбер безбједности већ су показали да и аутомобили повезани на интернет могу имати озбиљне безбједносне пропусте.

Године 2015. истраживачи су на даљину преузели контролу над појединим функцијама џипа током вожње. Искористили су рањивост мултимедијалног система повезаног на интернет, што је довело до повлачења око 1,4 милиона возила ради безбједносних ажурирања.

Готово деценију касније други истраживачи открили су пропуст који је омогућавао праћење, откључавање и покретање одређених модела Кијиних аутомобила, и то уз познавање регистарских ознака возила.

О рањивости су обавијестили произвођача, који је проблем отклонио током наредних неколико мјесеци. Нема доказа да је тај пропуст био искориштен у стварним нападима.

Савремени аутомобили имају бројне безбједносне механизме, па преузимање контроле над једном њиховом функцијом не значи аутоматски да нападач може управљати цијелим возилом.

Шта је са електранама, водоводима и другом инфраструктуром?

Сајбер напади могу угрозити и критичну инфраструктуру, укључујући електроенергетске мреже и системе водоснабдијевања.

Такви системи по правилу имају више нивоа заштите, посебне механизме надзора и строже безбједносне захтјеве од обичних кућних уређаја.

То их не чини имуним на нападе, али значи да је њихова заштита другачија и сложенија од заштите паметног хладњака или камере повезане на кућни бежични рутер.

Ризик постоји и код других сложених система, укључујући авионе, али они имају посебне безбједносне механизме и резервне системе намијењене спречавању опасних посљедица појединачних кварова.

Како заштитити паметне уређаје од хакера?

Једна од најважнијих мјера заштите јесте промјена фабрички постављених лозинки. Ако више уређаја користи исту лозинку, њено откривање може олакшати нападачу приступ другим корисничким налозима.

Препоручује се укључивање двофакторске аутентификације гдје год је доступна, као и редовно инсталирање безбједносних ажурирања софтвера.

Посебну пажњу треба посветити уређајима за које произвођачи више не објављују безбједносна ажурирања. Њих је пожељно замијенити или, када је то могуће, искључити из интернетске мреже.

Корисно је и одвојити паметне кућне уређаје од рачунара и мобилних телефона на засебну кућну мрежу, ако рутер подржава такву могућност.

Ако уређају интернетска веза није потребна за основни рад, повезивање се може искључити. Тиме се смањује број могућих улазних тачака које нападачи могу покушати да искористе.

(Индекс)