Аутор:
Теодора БеговићКоментари:
0
Не постоје добри и лоши родитељи. Постоје само добра и лоша понашања родитеља, поручују психолози.
Најчешћа грешка родитеља је што не дозвољавају да дјеца падну, у буквалном и метафоричком, смислу, а да се након пада сами, или уз помоћ родитеља подигну, поручује психолог Ивана Зечевић.
"Најважније је развијати дијете које је отпорно, које је способно да се саморегулише, да контролише своје понашање и емотивне реакције, које има развијене социјалне вјештине, него развијати дијете које је савршено. Данас имамо тај тренд, односно потребу, да се дјеца са једне стране претјерано заштићуј, а са друге стране се пред њих постављају нереални захтјеви који превазилазе њихове капацитете", рекла је психолог Ивана Зечевић.
Родитељи би требало да пусте дјецу што раније да се, у складу са својим капацитетима, боре кроз живот. На тај начин ћемо имати успјешнију и срећнију дјецу.
"Сматрам да уживо, очи у очи, када слушамо стручњаке много више значи јер имамо прилику и да се упознамо, могу подијелити доста корисних савјета и све што их питамо уживо можемо добити одговор одмах на лицу мјеста", рекла је мајка Николина Вујичић.
Друга тема која се нашла на панелу била је како развијати способности надпросјечно надарене дјеце.
"За почетак би околина требала да створи услове за њихово редовно васпитање, да њима предају наставници и ментори који заиста могу њима понудити знање на њиховом нивоу, а околина да створи услове да се нешто тако деси. Друга ствар, не смијемо упасти у замку да промовишемо њихове успјехе на начин да од тога правимо личну рекламу", казала је руководилац Центра за надареност НАУМ Милица Дробац Павићевић.
Родитељи су могли чути и како тече рани комуникациони развој до пете године, који су то аларми када је неопходно потражити помоћ стручњака, те шта смијемо питати вјештачку интелигенцију, а за шта морамо тражити мишљење љекара.
"Већ у првој години уколико не постоје социјални алати помоћу којих беба комуницира: осмијех, усмјерен поглед, дозивање мајке. Вријеме је да родитељ провјери о чему се ради. Уколико се беба не одазива на име, уколико не реагује на снажан изненађујући звук, уколико нема прве ријечи до 15. мјесеца вријеме да се обратите стручњаку", рекла је логопед Олга Бакић Штрбац.
"Циљ јесте да укажемо на значај раног препознавања одступања код дјеце, али нисмо жељели да ставимо фокус на патологију, односно болест, него смо жељели да представимо здравствене и друге професионалце који су битни на том путу за родитеље", казала је представник Удружења грађана „МедЕко“ Бања Лука Ангелина Вулин.
Родитељи су осјетљива категорија друштва, поготово родитељи дјеце с потешкоћама у развоју. Зато су радионице значајне како би родитељи о свим недоумицама разговарали са стручњацима из различитих области, поручују организатори.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.