Спавате дуго, а стално сте уморни: Можда сте на прагу депресије?

06.11.2026 10:55

Коментари:

0
спавање кревет сан ноћ снови ноћне море
Фото: Pexels/Polina

Отприлике сваки четврти случај депресије повезан је с поремећајима циклуса спавања и будности, показало је ново истраживање аустралијских научника. Ријеч је о такозваном циркадијалном подтипу депресије, који је повезан с унутрашњим биолошким сатом човјека.

Истраживачи су анализирали податке више од 10.000 пацијената и утврдили да је око 25 одсто њих показивало образац депресије повезан с биолошким сатом. Многи од тих пацијената касно одлазе на спавање, а сљедећег дана осјећају изражен умор, иако често спавају дуже него иначе.

Израженији симптоми и већи ризик од других болести

„Код особа с циркадијалном депресијом већа је вјероватноћа да ће се депресија појавити у ранијој животној доби и имати израженије симптоме“, наводи Универзитет у Сиднеју.

Међу забрињавајућим појавама истичу се манија и већа учесталост суицидалних мисли.

Истраживање је показало и да су те особе склоније развоју кардиоваскуларних болести, те да чешће показују знакове неуролошких стања попут поремећаја пажње с хиперактивношћу (АДХД).

Због тих налаза научници сматрају да би требало размотрити нове начине лијечења ове групе пацијената.

„Депресија није јединствена болест и разумијевање обиљежја њених различитих подтипова омогућава нам да људима раније омогућимо приступ терапијама које ће за њих бити најефикасније“, изјавила је Емилијана Тонини из Центра за мозак и ум Универзитета у Сиднеју.

Терапија свјетлом и мелатонин могли би помоћи

Научници су у раду објављеном у часопису „British Journal of Psychiatry“ истакли да је депресија стање које се може манифестовати на различите начине, те да пацијенти различито реагују на лијечење.

Резултати указују на могућност да лијекови који дјелују на серотонински систем, а који се често прописују особама с депресијом, можда нису најприкладнији за пацијенте с циркадијалним подтипом болести.

„Будући да је циркадијална депресија повезана с унутрашњим биолошким сатом човјека, терапије усмјерене на регулацију циркадијалног ритма, попут терапије свјетлом и мелатонином, могле би бити много релевантније“, изјавио је Џејкоб Круз, истраживач Центра за мозак и ум Универзитета у Сиднеју.

(Индекс)

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

  • Најновије

  • Најчитаније

Тренутно на програму