Ове навике одају ниско самопоуздање без иједне ријечи: Једна се често погрешно сматра љубазношћу

Особа може да дјелује друштвено, способно и насмијано, а да истовремено дубоко сумња у сопствену вриједност. Несигурност се често не открива оним што неко директно каже о себи, већ малим свакодневним поступцима који постају готово аутоматски.

Наравно, ниједна од ових навика сама по себи није доказ ниског самопоштовања. Људи могу да се понашају слично због васпитања, стидљивости, анксиозности или тренутног стреса. Ипак, када се више образаца стално понавља, можда вреди обратити пажњу на оно што се налази иза њих.

1. Извињавате се и када ништа нисте погријешили

„Извини што сметам“, „Извини што питам“ и „Извини што ти одузимам вријеме“ могу постати уобичајени почетак готово сваке реченице.

Иза тога се неретко крије осјећај да су ваше присуство и потребе терет другима. Љубазност подразумијева извињење када је оно оправдано, али не и стално правдање сопственог постојања.

2. Превише објашњавате своје одлуке

Кратко „не могу“ претвара се у дугачко образложење, а свака одлука мора да буде оправдана са неколико разлога.

Особа која не вјерује довољно свом суду може осјећати да њена ријеч сама по себи није довољна. Зато покушава унапред да спријечи осуду, љутњу или неразумијевање.

3. Умањујете сваки комплимент

Када вам неко каже да добро изгледате, одмах одговарате да је то само због свјетла. Похвалу за успјешно обављен посао приписујете срећи или помоћи других.

Одбијање комплимента може изгледати као скромност, али понекад показује да позитивна слика коју други имају о вама није у складу са оним што сами верујете.

4. Пуштате друге да доносе све одлуке

Гдје ћете сјести, шта ћете јести и како ћете провести вече, све препуштате другима уз реченицу: „Мени је свеједно.“

Можда заиста немате јаку жељу, али ако то радите готово увијек, могуће је да се плашите да ће ваш избор бити погрешан или да ће некога разочарати.

5. Стално тражите потврду

„Јеси ли сигуран да је добро?“, „Ниси љут на мене?“ и „Да ли сам правилно поступила?“ постају питања која се непрестано понављају.

Здравље

Кафа смањује стрес и анксиозност: Колико шољица дневно је довољно?

Туђа подршка свима прија, али ако без ње не можете да верујете сопственој процени, ваше расположење почиње потпуно да зависи од мишљења других.

6. Шалите се на сопствени рачун прије свих осталих

Самоиронија може бити знак здравог хумора. Међутим, ако стално први вређате свој изглед, способности или интелигенцију, можда покушавате да предухитрите туђу критику.

Логика је болна, али једноставна: ако сами себе понизите први, мање ће болети уколико то учини неко други.

7. Говором тијела покушавате да будете непримјетни

Поглед усмјерен ка поду, повијена рамена, избјегавање контакта очима и заузимање што мање простора могу одавати нелагоду.

Такво држање не мора аутоматски указивати на несигурност, али може показати да особа не жели да привуче пажњу или да се осећа као да нема право да буде у центру простора.

8. Тешко постављате границе

Прихватате додатне обавезе, остајете дуже на послу и помажете чак и када сте исцрпљени. Околина вас сматра изузетно пожртвованом особом, док ви потајно осјећате умор и незадовољство.

Здравље

Пријети ли вам инфаркт? Анксиозност може да опонаша симптоме

Иза потребе да свима удовољите може се скривати страх да ћете изгубити љубав, прихватање или поштовање чим кажете „не“.

9. Повлачите се пред добром приликом

Не пријављујете се за посао који желите, не износите идеју на састанку или одустајете прије него што сте покушали. Другима говорите да нисте заинтересовани, иако у себи очекујете неуспјех.

Избјегавање тада постаје заштита: ако не покушате, не можете бити одбијени. Међутим, сваки пропуштени покушај додатно учвршћује увјерење да нисте довољно способни.

Ови обрасци не морају остати трајни

Самопоуздање се не гради убеђивањем себе да сте савршени, већ прихватањем да можете погријешити, бити одбијени или некоме не удовољити, а ипак остати вриједни поштовања.

Почетак може бити мали: прихватите комплимент једноставним „хвала“, изнесите своје мишљење без дугачког оправдавања или одбијте једну обавезу за коју немате времена.

Ако су осјећај безвриједности, повлачење или самокритика дуготрајни и озбиљно утичу на односе и свакодневни живот, разговор са психологом може помоћи да се пронађе њихов дубљи узрок. Ови обрасци нису карактерна мана, већ навике које је могуће препознати и мијењати, пише болде.