Пријети ли вам инфаркт? Анксиозност може да опонаша симптоме

Стезање, притисак или бол у грудима једни су од симптома који највише забрињавају, јер могу указивати на озбиљан проблем са срцем. Ипак, како истиче др Сања Калаба, психијатар, исте тегобе често се јављају и код особа са анксиозношћу или током напада панике. Иако могу бити веома слични, постоје одређене разлике које помажу у њиховом препознавању. Без обзира на то, сваки нови или неуобичајен бол у грудима захтијева преглед љекара ради искључивања срчаног узрока.

Бол у грудима код анксиозности

Бол изазван анксиозношћу најчешће је оштар, пробадајући или промјенљив и може да мијења мјесто. Често се појачава или мијења при дисању, промјени положаја тијела или притиску на грудни кош.

"Овакве тегобе најчешће се јављају у стању мировања, током интензивне забринутости или напада панике. Поред бола, могу бити присутни убрзано дисање, трњење прстију, осјећај нестварности или одвојености од околине. Симптоми се обично смирују у року од неколико минута до сат или два, како се организам постепено враћа у стање мировања", објашњава доктор Сања Калаба.

Напад панике или срчани удар

Важно је разликовати нападе панике од срчаних удара, јер оба стања могу имати сличне симптоме, али имају потпуно различите узроке.

Како изгледа бол код срчаних тегоба?

Код ангине пекторис или инфаркта бол се најчешће описује као притисак, стезање или тежиина у средини грудног коша, уз осјећај као да „нешто притиска груди“. За разлику од бола изазваног анксиозношћу, он је углавном туп и не мијења се при дисању или промјени положаја тијела.

"Бол може да се шири у лијеву руку, вилицу, врат или леђа, често се погоршава при физичком напору, а ублажава у мировању. Истовремено могу да се јаве недостатак ваздуха, хладан зној, мучнина или вртоглавица. Ако је бол нов, веома јак, траје дуже од неколико минута, шири се или је праћен презнојавањем, мучнином, отежаним дисањем или губитком свијести, потребно је одмах позвати Хитну помоћ", казала је Калаба.

Због чега се јавља стезање у грудима?

Током стреса или напада панике активира се природни одговор организма познат као реакција „бори се или бјежи“. Тада се луче адреналин и кортизол, који убрзавају рад срца и дисање, док се мишићи грудног коша и врата затежу.

Бања Лука

Меланија се придружује Трампу и Путину на Туњицама

Истовремено, убрзано дисање може довести до хипервентилације, односно промјене равнотеже гасова у крви, што додатно појачава осјећај притиска у грудима, бола и недостатка ваздуха, објашњава наша саговорница и додаје:

"Напетост мишића између ребара и око грудне кости може изазвати грчеве и пробадајући бол, док код особа са хроничном анксиозношћу нервни систем остаје преосјетљив, због чега се симптоми лакше понављају и без јасног спољног окидача."

Како анксиозност може имитирати срчане тегобе?

"Анксиозни поремећај може изазвати бројне тјелесне симптоме који веома подсјећају на срчане тегобе. Најчешће се јављају убрзан или неправилан рад срца, стезање у грудима и осјећај недостатка ваздуха, али и вртоглавица, знојење, мучнина, дрхтање и осјећај слабости. Код појединих особа могу се јавити и трњење прстију и усана, нарочито усљед хипервентилације, као и осјећај „пропадања“ или таласа који пролази кроз тијело."

Стезање у грудима

Кратак дах код анксиозности настаје најчешће због убрзаног дисања и хипервентилације током стреса или напада панике, када особа има осјећај да не може да удахне довољно ваздуха.

Током стреса организам се припрема за реакцију убрзаним дисањем и напетошћу мишића. Некада та енергија нема физички излаз, па се напетост испољава као непријатан осјећај стезања или бола у грудима.

"Код особа које су већ имале напад панике мозак може да повеже одређене ситуације или мјеста са претходним искуством, због чега се слични симптоми наредни пут јављају брже.

Како да знате да је у питању анксиозност?

На анксиозност више указује бол који је локализован, оштар, мијења се при дисању или притиску на грудни кош и јавља се у периодима стреса или забринутости. Обично га прате убрзано дисање, трњење и осјећај нестварности.

"Ако је претходно искључено да је узрок срчана болест, током напада могу помоћи контролисано и споро дисање са продуженим издахом, техника уземљења 5–4–3–2–1, постепено опуштање мишића врата, рамена и грудног коша, лагана шетња након смиривања симптома, као и записивање мисли које су претходиле нападу ради препознавања окидача. Међутим, ако се бол у грудима јавља први пут, траје дуже него раније или постоје фактори ризика за срчане болести, неопходан је преглед љекара", савјетује он.

Ситуације које захтијевају хитан преглед љекара

Важно је препознати симптоме који могу указивати на озбиљан срчани проблем и захтијевају хитну реакцију. Посебну пажњу треба обратити на интензитет бола, његово ширење и пратеће симптоме.

"Хитну медицинску помоћ треба потражити уколико се јави нов или веома јак бол, односно притисак у грудима који траје дуже од неколико минута или се понавља. Посебно је важно реаговати ако се бол шири у руку, вилицу или леђа, или је праћен хладним знојем, блиједилом, мучнином, повраћањем, израженим недостатком ваздуха или губитком свијести. Ризик је већи и код особа код којих се бол јавља након физичког напора или које имају факторе ризика за срчане болести, попут високог крвног притиска, дијабетеса, пушења или породичне историје срчаних обољења."

Ако је претходно искључено да је узрок срчана болест, током напада могу помоћи контролисано и споро дисање са продуженим издахом, као и техника уземљења 5-4-3-2-1.

Вицеви

Виц дана: Родитељи програмери

У овим случајевима може помоћи разговор са психијатром или психотерапеутом.

Ако љекар искључи срчани узрок тегоба, а симптоми се понављају, јављају се напади панике, стална забринутост или избјегавање свакодневних ситуација због страха од нових симптома, др Калаба савјетује да разговарате са психијатром или психотерапеутом.

"Лијечење најчешће укључује когнитивно-бихевиоралну терапију (КБТ), технике дисања и опуштања, а по процјени стручњака и примјену одговарајуће терапије лијековима. Важно је имати на уму да се у хитној служби код бола у грудима често раде ЕКГ и анализе срчаних ензима како би се искључило оштећење срчаног мишића."

Анксиозност може веома вјерно да имитира симптоме срчаних болести, али постоје одређене разлике. Оштар и промјенљив бол повезан са дисањем и стресом чешће указује на анксиозност, док притисак или стезање које се шири у руку, вилицу или леђа, посебно ако се јавља при напору, захтијева хитну процјену због могуће срчане болести, преноси Курир.