Да ли је психотерапија и даље табу тема?

"Ја се сјећам када сам први пут проговорила о томе јер сам била на терапији лијековима, људи су рекли да то не говорим јер ће људи мислити да сам луда. Сваки пут када ја проговорим о томе и причам о свом искуству са психотерапијом, када говорим о својим анксиозним нападима или док сам причала о томе како сам била на терапији и како сам се са ње скинула, без обзира на то што има превртања очима, ружних коментара и људи који не могу да вјерују да ја о томе јавно причам на тај начин, много је више оних који су због мене отишли на психотерапију и који су осјетили да нису сами", рекла је Бранкица Раковић, уредница магазина „Лола“.

Људи као људи, и за ово питање имају двије крајности. Једнима се без размишљања или било каквог валидног покрића олако лијепи етикета дијагнозе, а они који признају да је имају третирају се као да имају тешко заразно обољење.

"Много смо популаризовали појмове као што су анксиозност, депресија, психопата, нарцис... Ти су нам појмови постали готово свакодневни да уопште немамо свијест о тежини тих ријечи и шта ти појмови заиста носе. Превише их олако користимо, а са друге стране заиста постоји осуђујући моменат када се лична дијагноза и терапија изнесе у јавност", рекла је Ирена Спасојевић, психотерапеут.

Психолози се суочавају и са озбиљнијим проблемом са најосјетљивијом категоријом – дјецом.

"Све је комплекснији рад са дјецом и адолесцентима. Неки проблеми у менталном здрављу који су прије били карактеристични да се јављају у одраслој доби сада се јављају много раније у дјечијој доби као што су различити поремећаји личности и она најтежа обољења менталног здравља – психозе", рекла је Ивана Зечевић, предсједница Управног одбора Друштва психолога Републике Српске.

Ово потврђују и они који свакодневно примају знатан број позива дјеце и адолесцената са проблемима.

"Свако четврто дијете се нама обратило за помоћ са менталним здрављем, односно са насиљем и темама суицида", рекла је Маја Ковачевић, савјетник савјетодавне линије „Плави телефон“.

Негативна осјећања су нормална и није проблем када постоје, али постоје јасни аларми организма који траже помоћ. Безвољност, идеја бесмисла, апатија, проблеми са сном, апетитом и либидом који трају седмицама захтијевају стручну помоћ. Подршка пријатеља јесте важна, али не може замијенити помоћ психотерапеута или психијатра.