Седам од десет запослених има страх од губитка посла

Запослени међу бенефитима највише цијене слободно вријеме и флексибилност, док вјештачка интелигенција (АИ) већ утиче на број радних мјеста у појединим индустријама, показује истраживање које су спровели Осигураник, Инфостуд, Резилиент и ТИМ Центар, на узорку од чак 3.452 запослених и 842 доносиоца одлука у компанијама у Србији.

Сваки шести запослени страхује за своје радно место, а три четвртине компанија већ је увело мјере штедње или појачаног притиска на запослене.

Такође, тек сваки четврти запослени сматра да менаџмент отворено комуницира о стању у компанији, наводи Инфостуд.

На питање да ли страхују да би у наредних 12 мјесеци могли да остану без посла, 16 одсто запослених одговорило је да је веома забринуто и да сматра своје радно мјесто угроженим.

Како је наведено, 55 одсто испитаника навело је да осјећа мању забринутост, иако не сматра да је директно угрожено.

Преосталих 29 одсто нема страх од губитка посла.

Неизвесност се види и кроз потезе које компаније предузимају.

Према одговорима запослених, 74 одсто компанија увело је неку меру као одговор на пословну и друштвену неизвесност током претходних годину дана.

Економија

Посао из снова у Финској: За седам дана плаћају 2.000 евра

Најчешћа мера коју послодавци предузимају је повећање притиска на продуктивност, које наводи 44 одсто запослених.

Замрзавање плата или повишица истакло је 32 одсто радника, обустављање нових запошљавања 28 одсто, отпуштања 27 одсто, а укидање бенефиција 23 одсто запослених.

Неке компаније су више мјера примјењивале истовремено.

У таквим околностима изузетно је важна и комуникација са запосленима.

Само 26 одсто испитаника навело је да менаџмент током кризе отворено говори и о добрим и о лошим резултатима.

Више од половине, односно 51 одсто испитаника истакло је да информације добија селективно, док је 23 одсто испитаника нагласило да комуникације нема и да су препуштени нагађањима.

Одговори показују да осећај сигурности запослених зависи и од тога колико разумеју стање у компанији и одлуке које могу да утичу на њихов посао.

Када је ријеч о погодностима које запослени највише цијене, на врху су додатни слободни дани, које је међу најважније бенефиције сврстало 41 одсто испитаника.

Како је наведено, четвородневна радна недјеља и флексибилно радно вријеме били су важни за по 40 одсто, а могућност рада од куће за 37 одсто запослених.

Међутим, постоји приметан јаз између жеља и онога што је запосленима тренутно доступно.

Флексибилно радно вријеме и додатне слободне дане има по 29 одсто запослених, а могућност рада од куће 27 одсто.

Занимљив контраст види се и код тим билдинг активности.

Иако их има 22 одсто запослених, свега шест одсто их сврстава међу бенефите који су им лично важни.

То је добар показатељ колико је битно да компаније при избору бенефиција разумеју шта њихови запослени заиста вреднују.

Економија

Послови које многи избјегавају: Плата добра, радника све мање

Добровољно здравствено осигурање издваја се као најважнија плаћена бенефиција, и то је истакло 30 одсто запослених, док овакав бенефит има 27 одсто запослених у компанијама.

Плаћене додатне едукације и тренинзи били су важни за 23 одсто испитаника.

Према одговорима представника компанија, већина њих није значајно мијењала пакет бенефиција у односу на прошлу годину.

Чак 61 одсто њих је задржало исти пакет, 28 одсто је запосленима понудило више погодности, док је 11 одсто компанија смањило пакет бенефиција.

Међу компанијама које су смањивале број бенефиција, прве на удару су се нашле тим билдинг активности, додатне едукације и тренинзи, спортске активности и флексибилно радно вријеме.

Иако постоји забринутост за сигурност посла, запослени имају јасне преференце када је ријеч о развоју знања и вјештина.

Учењу кроз посао предност је дало 72 одсто запослених, док је менторство изабрало 41 одсто, а групне тренинге уживо 36 одсто.

Међу дигиталним форматима најпожељнији су онлине курсеви, које је издвојило 22 одсто испитаника, док је АИ алате као пожељан начин учења навело тек седам одсто.

Свијет

Нуде плату 2.000 евра, а једини услов је добар нос

Вјештачка интелигенција (АИ) већ утиче на радна мјеста, али већина компанија нема јасан приступ.

Док 67 одсто представника компанија види то као прилику за већу продуктивност, исто мишљење дијели свега 32 одсто запослених.

Занимљив је и податак да међу запосленима 30 одсто сматра да је значај АИ прецењен, док 31 одсто каже да их не дотиче утицај.

Смањење броја запослених због увођења вештачке интелигенције до сада је пријавило свега два одсто компанија које су обухваћене овим истраживањем.

Ипак, тај удео знатно је већи у појединим секторима: у ИТ-ју износи 13 одсто, а у финансијама, банкарству и осигурању 10 одсто.

То показује да утицај вјештачке интелигенције није исти у свим индустријама.

Када је ријеч о очекивањима компанија, у ИТ-ју и финансијама по 24 одсто њихових представника процењује да би примена вјештачке интелигенције у наредном периоду могла да утиче на смањење броја запослених.

Ипак, ријеч је о очекивањима, а не о већ донијетим одлукама или најављеним отпуштањима.

Истовремено, само 15 одсто компанија системски подстиче коришћење АИ алата.

Како је наведено, 30 одсто дозвољава њихову употребу без јасне стратегије, док чак 52 одсто нема дефинисан став.

Само три одсто ограничава или забрањује коришћење вјештачке интелигенције, преноси Спутник.