Велики дио територије БиХ и даље мински сумњив

Деминирање се наставља према утврђеним приоритетима, а грађанима се савјетује да се не приближавају сумњивим подручјима и да свако уочено експлозивно средство пријаве надлежним службама.

Више од 30 година након рата, мине и даље представљају проблем за БиХ. Од 1996. до краја јануара 2025. у БиХ враћено је на сигурно кориштење 3.379 квадратних километара земљишта.

Пронађено је и уништено више од 76 хиљада противпјешадијских и скоро 9 хиљада противтенковских мина, уз готово 72 хиљаде заосталих експлозивних средстава.

Преостала минска поља крију се углавном у неприступачним брдско-планинским предјелима, а њихово проналажење отежавају непоуздани записи и године које су прошле.

"Босна и Херцеговина спада у ред земаља које се суочавају са великим минским проблемом. У бази података БХМАЦ-а у оперативној употреби је још 8.272 минских записника о минским пољима док је од почетка деминирања уклоњена минска опасност на 10.587 минских записника. Проблем представља квалитет минских записника према којима се у великом броју случајева не може утврдити тачна локација минског поља, облик и распоред мина на терену. Такође, тачан правац и положај мина отежава и промјена конфигурације терена усљед протека времена", кажу из Центра за деминирање БиХ.

Посљедице ратова трају деценијама, а највидљивије су остале за ратовима двадесетог вијека. Управо зато су се временом развијали и начини означавања минираних подручја и њиховог чишћења.

"Послије првог свјетског рата то је било засновано на интуицији, на неким личним сазнањима, на визуелном рекогнисцирању терена и онда је деминирање као посљедица тога било праћено и великим жртвама људи који су иначе радили на том деминирању. Послије Другог свјетског рата више су се користили разни уређаји за детекцију метала", истиче Жељко Вујадиновић, историчар.

Данас, план деминирања у РС усваја Влада. Центар за уклањање мина већину територије Републике Српске разврстао је по приоритетима, а деминерске организације раде према тој листи. Велики дио терена је лоциран, а грађанима је на располагању и апликација која упозорава на близину минског поља.

За неексплодирана средства ван минског поља задужена је Цивилна заштита, која излази на дојаву грађана или захтјев локалне заједнице. Како је много експлозива нестабилно након дугог боравка у земљи, углавном се уништава на лицу мјеста.

"Опасност од мина, од могућности експлозије, дефинитивно је мања у односу на прије 20 година, али најбезбједније је за становништво да се све мине изваде, да се лоцирају минска поља, односно када се заврши деминирање – да се такве површине предају локалној заједници на употребу – тачно да се зна шта је деминирано", наглашава Драган Кос, Сектор за деминирање Републичке управе цивилне заштите Републике Српске.

У Републици Српској још је око 150 хиљада квадратних километара мински сумњивог земљишта. Ове године завршен је рад на терену Источног Дрвара, а ускоро се очекује да и општина Оштра Лука буде потпуно очишћена од мина.

Грађанима су, уколико уоче сумњиво експлозивно средтсво, на располагању три адресе: Министарство унутрашњих послова, те Републичка и локална цивилна заштита.