Кошаркашка репрезентација Србије вратила се са Олимпијских игара у Паризу са бронзом око врата, а након незаборавног славља уочи додјеле медаља услиједио је повратак у Београд. Репрезентативци су допутовали у недјељу око поднева, међутим нису били претјерано расположени да причају о слављу.
Прије свих, селектор Светислав Пешић није желио да се даје томе на значају и у праву је. Оставили су далеко већи траг играјући кошарку о којој се прича послије Олимпијских игара, беспоштедно се борећи за Србију у претходних више од мјесец дана, тако да није желио да се превише говори о анегдотама са постоља. Зато га је и изнервирало прво новинарско питање које се односило управо на славље са ког су снимци преплавили друштвене мреже.
Када је чуо питање, Пешић је само заколутао очима и његова искрена реакција је убрзо постала нови хит на интернету. Све је додатно зачинио и смијех Богдановића и Добрића који су сједили крај њега, ваљда и сами свјесни да је било прича које треба да остану само између играча, па се надао да ће их Пешић "заштити".
И јесте, селектор је рекао да је кратко био на слављу, а потом је окренуо причу на другу тему: "Ако је то најважније питање, да ми идемо", поручио је Пешић и потом кренуо да прича о самом наступу кошаркаша Србије у Паризу.
"Хвала свима на подршци, посебно нашим навијачима који су нам дали подршку, то нас радује, од људи који стварно познају кошарку и на крају не само да живе од кошарке него живе за кошарку. Велико је задовољство. Желим да се исто захвалим јавно играчима, Богдану као капитену екипе. Нема великог резултата, без заједничког пута до тог резултата. Тај циљ, тај пут није увијек био лаган за велике ствари је потребно много одрицања. Има пуно препрека на путу до циља. Екипа је направила, не атмосферу, него о заједничком путу до циља. Екипа која је генерација, ту су играчи из сличних генерација. Случајности у врхунском спорту нема. То су играчи који су заједно прошли све те селекције и Богданом који је мало старији и млађима попут Петрушева и Јовића", рекао је селектор "орлова", па додао:
"Срећан сам што сам радио са тим момцима, направили су баланс између себе, није се знало ко коси, ко воду носи, сви су дјеловали од самог почетка, па до краја заједно. Тешко је издржати. Не вјерујем да причамо о индивидуалном таленту, него о менталном склопу, издржљивости прије свега. Те три утакмице у Паризу, никада се неће то поновити. Сам турнир је био изазован, тежак. И организационо и изазован".
