Цвијановић: Морална и национална дужност - чувати истину о страдању пребиловачких Срба

"То није само дуг према прошлости, већ и одговорност према будућности", додала је Цвијановићева.

У августу 1941. године, истиче Цвијановићева, на том простору су на најмонструознији начин угашени животи недужних људи, претежно жена, дјеце и стараца.

БиХ

Додик: Хелез екстремиста који сваку прилику користи за нетрпељивост према Србима

Од око хиљаду мјештана, више од 800 страдало је тих страшних августовских дана, а њихова једина кривица била је то што су били Срби и православни хришћани.

Према њеним ријечима, свједочанства о овом злочину леде крв у жилама свакој нормалној особи.

"Нека је вјечни помен невино пострадалим пребиловачким мученицима и нека им је вјечна слава", написала је Цвијановићева на друштвеној мрежи "Икс".

У Пребиловцима код Чапљине данас се обиљежава 85 година од усташког злочина над Србима.

Усташе су масакр у Пребиловцима починиле између 6. и 11. августа 1941, под командом Ивана Јовановића Црног. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијани на лицу мјеста. Само у Пребиловцима убијено је 830 Срба, док из 57 породица нико није преживио погром.

Свијет

Први снимци атентата у Русији: Мерцедес шефа 'Вампира' дигнут у ваздух, крв на зидовима

На простору Херцеговине било је око 110 стратишта, од којих су већина биле крашке јаме попут Голубинке, Корићанке, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и многих других.

Злочин у Пребиловцима је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране. Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима.

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква је исте године канонизовала те жртве.