Почео најзначајнији посао у пољопривреди: Ратари чекали падавине, али их нису дочекали

Оптимални рок за сјетву пшенице завршава се 25. октобра, премда се хљебно зрно због климатских промјена може сијати и до прве седмице новембра, па и касније. За разлику од прије двије или три године, када се у новчаницима могло наћи још нешто новца, ратари сада немају средстава ни за оно основно – сјеме и вјештачко ђубриво. На више од половине површина користиће се дорађено сјеме, такозвано жито с тавана, настало у сопственој производњи.

Јавни позив за обећане подстицаје за сертификовано сјеме у износу од 17.000 динара по хектару још није расписан. Килограм пшенице у жетви коштао је око 20 динара, што је било испод производне цијене. Многи ратари продали су род по тој цијени како би измирили дугове према пољопривредним задругама и апотекама. Све то указује на то да сјетва неће моћи да се обави уз потпуну примјену агротехнике, што би могло да се одрази и на приносе у наредној жетви.

Ратар Саша Атанасковић из Турије, у општини Србобран, почео је сјетву пшенице сопственим сјеменом, док ће сертификовано користити на свега десет одсто парцела.

„Сијем у суву земљу и сјеме неће нићи док не падне бар 15 до 20 литара кише по квадратном метру, колико је потребно да оно набубри и почне да клија“, казао је Атанасковић Зорки Делић за „Дневник“.

„Падавине од прије десетак дана само су нам олакшале припрему земљишта. Њиве нисмо орали, јер нам је за тај посао била потребна јака киша, од 50 до 60 литара по квадратном метру. Радимо само редуковану обраду груберима и тањирачама како би се жетвени остаци кукуруза и сунцокрета што боље измијешали и како би сјетвоспремачи могли да положе сјеме на одговарајућу дубину.“

Атанасковић је у овогодишњој жетви добио 3,9 тона пшенице по јутру, док је прошле године принос износио 5,4 тоне по јутру. То су добри приноси у обје године, имајући у виду сушне услове. Цјелокупан род продао је током жетве по цијени од 20 динара за килограм како би измирио обавезе према уговарачу производње.

„Овогодишња производња пшенице је скупа. Суша траје већ четврту годину, а цијена жита не прати трошкове репроматеријала“, навео је Атанасковић и додао да из тог разлога сије сопствено сјеме и користи мање ђубрива него ранијих година.

(Дневник.рс)