Само током августа регистровано је скоро 100 нових случајева морбила у Србији, саопштио је Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".
Од почетка године, а закључно са 31. августом, морбиле су у Србији потврђене код 348 особа, а убједљиво највише обољелих је у Новом Пазару.
Како су сапоштили из Института "Батут", током августа регистровано је 88 случаја на територији Новог Пазара, три у Тутину и два у Београду.
Највећи број случајева (47,1 одсто) су у узрасној групи од једне до четири године, при чему већина обољеле дјеце, чак 97 одсто, није вакцинисана.
Компликција у виду упале плућа била је присутна код 11 обољелих особа.
Два случаја морбила потврђена су код дјеце из Републике Српске која су била хоспитализована у здравственим установама у Београду.
Према претходном извјештају Института "Батут", у Србији је током јула регистровано 105 случајева морбила.
У Србији су и даље на снази пооштрене мјере епидемиолошког надзора, које трају од 7. фебруара, а тако ће бити све до истека периода двоструке инкубације након посљедњег регистрованог случаја малих богиња.
Морбиле се преносе директним контактом са обољелом особом, путем ваздуха респираторним капљицама које емитује обољели као што су кашаљ и кијање, а ријетко индиректним путем преко свјеже контаминираних предмета.
Инкубација, период од момента уласка вируса у организам до појаве тегоба, код малих богиња траје 7 до 18 дана.
Послије инкубације од 7 до 18 дана, долази до појаве повишене тјелесне температуре, секреције из носа, кашља и коњунктивитиса.
Ови симптоми малих богиња трају 2 до 4 дана, послије чега долази до скока тјелесне температуре (преко 40 степени Целзијусових), појаве макулопапулозне оспе прво на лицу, иза ушију и на врату, а оспице се потом шире на труп и екстремитете.
Обољела особа је заразна посљедњег дана инкубације (када је још увијек без тегоба), 4 дана прије избијања оспе и 4 дана након избијања оспе, објашњавају из Градског завода за јавно здравље.
Управо је то најопасније, јер особа шири вирус, а да тога није ни свјесна.
Компликације су чешће код дјеце млађе од 5 година и одраслих особа старијих од 20 година. То су запаљење плућа (пнеумонија), запаљење средњег уха, дијареја, запаљење мозга, губитак вида.
Сваки хиљадити болесник добија запаљење мозга, док на 1.000 обољелих са наведеном комликацијом долази до смртног исхода.
У Србији још нема довољног обухвата вакцинацијом, који треба да износи најмање 95 одсто вакцинисаних.
