Одлазећи предсједник САД Џозеф Бајден поново је све изненадио. Нешто мање од мјесец дана прије окончања свог мандата (Доналд Трамп полаже заклетву 20. јануара), Бајден је одлучио да преиначи 37 од 40 федералних смртних казни у САД.
Осуђеници ће сада умјесто погубљења доживотно остати иза решетака без права на условни отпуст.
Ова одлука донијета је након вишемјесечних притисака активиста који су упозоравали да изабрани предсједник Доналд Трамп подржава смртну казну и да је током свог првог мандата поново покренуо федералне егзекуције након готово двије деценије паузе, пренио је "Гардијан".
"Нема сумње. Осуђујем ове убице, тугујем за жртвама њихових гнусних дјела и саосјећам са свим породицама које су претрпјеле незамислив и ненадокнадив губитак", поручио је Бајден и наставио:
"Али вођен својом савјешћу и искуством као јавни бранилац, предсједник сенатског Одбора за правосуђе, потпредсједник и сада предсједник, увјерен сам више него икад да морамо зауставити употребу смртне казне на савезном нивоу. Не могу мирно да стојим и дозволим новој администрацији да настави са егзекуцијама које сам ја обуставио".
Међу онима којима је казна преиначена је и Лен Дејвис, бивши полицајац из Њу Орлеанса који је организовао ланац заштите у трговини дрогом, укључујући више других полицајаца, и наручио убиство жене, која је против њега поднијела пријаву због бруталности.
Казна је такође преиначена Норису Холдеру, осуђеном на смртну казну због пљачке банке у којој је погинуо чувар. Тужиоци су навели да можда није он испалио смртоносни хитац.
Одлука се не односи на тројицу осуђених за тероризам или масовна убиства из мржње. То су Џохар Царнајев, осуђен за бомбашки напад на Бостонском маратону 2013. године, Дилан Руф, који је 2015. године убио девет Афроамериканаца у цркви у Чарлстону (Јужна Каролина) и Роберт Бауерс, који је 2018. упао у синагогу у Питсбургу и убио 11 вјерника.
"Многи мушкарци на федералној смртној казни процесуирани су током политички прегрејаног периода и приступа ‘строго против криминала’ који се показао дубоко погрешним. То је дио другачијег доба и лекција које смо из њега научили. То је оно што ће предсједник Бајден разматрати док доноси ову одлуку", поручила је Медлин Коен, која заступа Нориса Холдера.
Већина од 40 мушкараца на федералној смртној казни су припадници мањинских група, док су 38 одсто њих Афроамериканци, навела је Робин Мехер, извршна директорка Информативног центра за смртну казну. Скоро четвртина осуђених имала је 21 годину или мање у вријеме злочина.
Као сенатор, Бајден је подржао закон о криминалу из 1994. године, који је проширио федералну смртну казну на 60 нових дјела. Сада се тај закон често сматра једним од узрока масовног затварања, посебно црних мушкараца, а многи од оних који су тренутно на смртној казни осуђени су према његовим одредбама.
Током предсједничке кампање 2020. године, Бајден је промијенио став и обећао да ће укинути смртну казну на федералном нивоу. Навео је забринутост због погрешних осуда и расне неједнакости у правосудном систему.
