Клинтон, Буш, Обама и Трамп: Губитак Конгреса није преседан

Американци сваке двије године бирају свих 435 чланова Представничког дома и приближно трећину Сената. Избори који се одржавају на половини предсједничког мандата називају се међуизборима, а често представљају прилику за бираче да изразе задовољство или незадовољство политиком актуелне администрације. Ипак, на њихов исход утичу и бројни други фактори, укључујући економске прилике, локална питања и популарност појединачних кандидата.

Према историјским подацима Представничког дома америчког Конгреса, промјена страначке већине на међуизборима забиљежена је у више наврата. Још је чешћа ситуација у којој странка актуелног предсједника изгуби дио посланичких мјеста, али задржи већину. Због тога се изборни неуспјех предсједникове странке на половини мандата не може посматрати као преседан.

Свијет

Трамп је изгубио већину у Конгресу, али не и моћ: Шта побједа демократа значи за његову политику?

Један од најпознатијих примјера догодио се 1994. године, када је демократски предсједник Бил Клинтон изгубио подршку већине у оба дома Конгреса. Републиканци су тада преузели контролу над Представничким домом први пут послије четири деценије, а освојили су и већину у Сенату. Услиједили су политички сукоби, укључујући спорове око буџета који су довели до привремене обуставе рада федералне владе. Упркос томе, Клинтон је на предсједничким изборима 1996. године освојио други мандат.

Слична ситуација задесила је републиканског предсједника Џорџа В. Буша 2006. године. Демократе су тада, у вријеме незадовољства ратом у Ираку и политиком његове администрације, освојиле већину и у Сенату и у Представничком дому. Буш је посљедње двије године свог предсједничког мандата провео сарађујући са Конгресом који је контролисала опозиција.

Ни Барак Обама није избјегао овакав сценарио. На међуизборима 2010. године његова Демократска странка изгубила је 63 мјеста у Представничком дому, чиме су републиканци преузели већину. Четири године касније, на изборима 2014, демократе су изгубиле и контролу над Сенатом. Обама је тако посљедње двије године свог другог мандата провео са републиканском већином у оба дома Конгреса.

Свијет

Трамп: Сарађиваћемо са демократама

Са губитком конгресне већине већ се суочио и сам Доналд Трамп. Током његовог првог предсједничког мандата, на међуизборима 2018. године, демократе су преузеле контролу над Представничким домом, освојивши 41 мјесто више него на претходним изборима. Републиканци су, међутим, задржали већину у Сенату. Промјена односа снага довела је до појачаног надзора над Трамповом администрацијом, а Представнички дом је током тог сазива Конгреса покренуо и поступак његовог опозива.

Ништа другачије није било ни током мандата Џоа Бајдена. Демократе су на међуизборима 2022. године изгубиле већину у Представничком дому, у којем су републиканци освојили 222, а демократе 213 мјеста. Бајденова странка задржала је контролу над Сенатом, али је губитак доњег дома Конгреса отежао спровођење дијела његових законодавних планова. Бајден је, ипак, остао на предсједничкој функцији до истека мандата у јануару 2025. године.

Свијет

Избори у Америци: Демократе преузеле контролу над Конгресом

Историјски примјери показују да губитак конгресне већине сам по себи не значи и губитак предсједничке власти. Амерички предсједник задржава уставна овлашћења, укључујући руковођење извршном влашћу и улогу врховног команданта оружаних снага. Међутим, без већине у Конгресу знатно је теже усвајати законе, обезбјеђивати буџетска средства и спроводити политичке планове који захтијевају подршку законодавне власти.

Управо зато резултате међуизбора 2026. године треба посматрати и у ширем контексту америчког политичког система. Трамп није први предсједник који је током мандата изгубио конгресну већину, нити је то искуство својствено само једној странци. Промјена контроле над Конгресом представља један од механизама америчког система подјеле власти, у којем предсједник и законодавна власт не морају припадати истој политичкој странци.