Становници мјеста дуж ”Линије контроле”, незваничне границе између индијског и пакистанског дијела Кашмира, почели су да рашчишћавају већ заборављене бункере, док војске двије државе довлаче појачања за, како се чини, неизбјежан нови сукоб. Званичници у Исламабаду и Делхију тврде да је одлука о нападу већ донијета.
Гомиле ђубрета побацане су око хиљада бункера, које је индијска влада изградиле пре неколико година, како би се локално становништво, у случају новог сукоба те државе и Пакистана, некако сакрило.
Око 8.000 тих објеката, названих ”Модијеви бункери”, по индијском премијеру који је наложио изградњу, већ су попуњени постељином, ћебадима и основним намирницама – злу не требало.
”Људи су већ заборавили на те бункере… Очистићемо их како би имали гдје да смјестимо фамилије”, рекао је индијском дневнику Тајмс од Индија становник неименованог села на ободу ”Линије контроле”.
Узнемирење Индијаца производ је неколико дана пушкарања, која су услиједила пошто је група екстремиста из Пакистана, 22. априла, ушла у индијски Кашмир и побила 26 туриста.
Индијске власти су, одмах, као кривце означиле Фронт отпора, за који се вјерује да је близак пакистанским екстремистима из организације Лашкар е-таиба.
Индијске власти су одмах суспендовале споразум о заједничком коришћењу воде из Инда, протјерале све пакистанске држављане и најавиле низ жестоких мјера, укључујући и војне операције.
”Појачали смо снаге због нечега што је сада већ неизбјежно. Неке стратешке одлуке су донијете”, рекао је Ројтерсу пакистански министар одбране Хаваја Мухамад Асиф.
Асифово признање услиједило је свега неколико сати пошто су индијски званичници обзнанили да су спремни за напад на циљеве које повезују са радикалним исламистима.
Самопоуздање без покрића
Иако Индијци дјелују одлучни да распале по Пакистану или бар положајима који се налазе у њиховом дијелу Кашмира, скептици подсјећају да се слична осветничка акција Делхија 2019. године завршила дебаклом, јер се испоставило да је огромна индијска војска просто неспремна за било какве сукобе.
За индијске власти, најболнији ударац представљала је ваздушна борба против пакистанских ловаца, у којем је оборен Миг-21, док су Пакистанци тврдили да је оборен и један Су-30.
Одмах након тога, премијер Нарендра Моди упумпао је милијарде долара у модернизацију оружаних снага које је, пре пет година, посебна парламентарна комисија оцијенила као ”прегажене временом”.
Свега трећина опреме којом су, тада, располагале авијација, војска и морнарица била је релативно модерна.
Средином прошле године, пак, иста комисија је оцијенила да се, упркос новом војном буџету и бројним покушајима, ситуација није драматично промијенила, просто јер је задатак прекомпликован.
Стање оружаних снага навело је стручњаке на закључак да ће се Модијева влада опредијелити за прецизне ваздушне ударе радије него за било какве робусније акције,како би избегла нежељене посљедице или какав противудар из Пакистана.
Посљедњих година, највећа појачања индијским снагама представљају три батерије руских противваздушних система С-400 и 36 француских борбених авиона ”рафал”.
”Рафали” би, како наводе индијски медији, могли бити кључ напада на базе радикалних исламиста, иако ће и проналажење противника можда бити и највећи проблем за власти у Делхију.
Индијски обавјештајци лоцирали су 42 базе у којима се, наводно, налазе припадници организације Лашкар е-таиба, које су у међувремену пакистански оперативци премјестили на друге локације.
Није познат ни број припадника тих група радикалних исламистима, јер индијски медији процјењују да се ради од 150 до безмало 1.000 обучених диверзаната.
Криза у пакистанској војсци
Готово истовремено са очекивањем индијског одговора на терористички напад, амерички обавјештајци тврде да је врх пакистанске војске намјеран да свргне начелника генералштаба, генерала Асима Мунира, оптужујући га да војску користи за обрачун са политичким противницима, притиске на новинаре и нападе на демократију.
Оптужују га да је војску довео у стање у каквом се налазила још 1971. године, када је после пораза у рату створен Бангладеш.
Иако је размјере бунта немогуће процијенити, сама чињеница да се неко усудио да потпише овакво писмо, уколико је аутентично, сведочи о чињеници да ауторитет војске полако опада.
Напету ситуацију покушали су посљедњих дана да искористе радикални исламисти из Авганистана, који су покушали да се дочепају пакистанске територије. Пакистански медији наводе да је у сукобима на граници убијено више од 70 исламиста.
Први пут, локално становништво у пакистанском дијелу Кашмира организовало је сеоске патроле које су, наоружане свакаквим оружјем, почеле потрагу за исламистима по планинским деловима региона.
Пакистанска полиција је, накратко, привела око 500 људи због оваквих акција.
Кина и Америка позивају на разум
Послије пет дана повременог пушкарања на линији разграничења, амерички и кинески званичници позвали су двије нуклеарне силе на разум, упозоравајући их на могуће разорне посљедице новог сукоба.
”Кина очекује да обе стране покажу уздржаност, нађу се на половини пута и разликама приђу одговорно, мислећи на регионални мир и стабилност”, саопштило је кинеско Министарство спољних послова.
И амерички Стејт департмент је позвао стране да пронађу ”одговорно рјешење”, наводећи да је, на више нивоа, у контакту са индијским и пакистанским властима.
Свако из својих разлога, Кина и Америка су најутицајније државе у овом региону. Вашингтон има снажне везе да Делхијем и Исламабадом, док је Пекинг главни снабдјевач пакистанских оружаних снага. Кина и Индија већ деценијама воде спор око територија на Хималајима, који је у неколико наврата прерастао у озбиљне инциденте.
(РТС)
