Некада се возачима приговарало што једном руком држе управљач, а другу држе на ручном мјењачу.
Доласком аутоматских мјењача, мултимедије у возилима и све веће овисности о паметним телефонима, аутомобили и навике у вожњи су се промијениле. Многи ће рећи нагоре…
Вожња возила захтијева прецизност, контролу и сигурност. Један од кључних аспеката ефикасне и сигурне вожње је начин на који држимо управљач.
Препорука за положај руку на волану одувијек је била држање по положају казаљки на сату, односно симулација казаљки на вријеме 10:10 или 9:15. Међутим, технолошки напредак је то промијенио па су навике код возача еволуирале на нови ниво.
Клизава цеста, лоше пријањање, бржа вожња, све то може угрозити управљање и повећати ризик од несрећа. Техника држања волана би увијек требала бити иста и почињемо је учити још у аутошколи. Међутим, многи возачи с временом развију лоше навике које могу угрозити њихову и сигурност других у саобраћају.
Исправно држање управљача омогућује бољу управљивост, бржи одговор у хитним случајевима и мање умора на дугим путовањима. Ту је и већа контрола над возилом, мањи умор у рукама и раменима и смањени ризик од озљеда у случају активирања зрачног јастука.
Додатно, постоји још један прихваћени положај, с казаљкама на положају 8:20 сати, посебно повезан за вожњу на великим удаљеностима. То је зато што смањује умор, иако смањује контролу у хитним маневрима.
Међутим, пракса говори да често држимо само једну руку на управљачу, а то би требали избјегавати, посебно на отвореним, кривудавим и уопште на бржим дионицама. То смањује контролу над возилом и повећава ризик од наглих маневара.
Вожња с једном руком на волану није новост, али је све учесталија из неколико разлога. Аутоматски мјењач је све заступљенији, а возачи опуштенији. Према задњим подацима, око 70 посто новопродатих возила у Европи посједује аутоматски мјењач. То је дијелом разумљиво, јер су се преференције купаца промијениле, а другачији су и аутомобили, јер је све више хибирда, електричних возила и опште свих осталих који имају неки од типова аутоматских мјењача.
Уз лошу стару навику држања десне руке на ручном мјењачу, коју би уз самокритику бар повремено вратили на управљач, дошли смо до фазе да више нема ни палице (аутоматског) мјењача. Зато су возачи пронашли нову занимацију у виду држања телефона.
Вожња с телефоном у руци је такође лоша навика. Мимо тога што немамо другу руку на колу управљача, најчешће немамо ни очи на цести. Вожња уз периферни вид све више доноси несрећа у саобраћају.
Такође, нови аутомобили су дијелом кривци зашто немамо пуну пажњу на цести и обје руке на волану. Мултимедијални системи с мањим или већи екранима често су једина адреса за подешавање клима уређаја, аудио система, старт-стоп система или неке друге секундарне команде. Зато возач често одлута подешавајући неку од наведених функција, а да при томе губи визуелни контакт с околином и тек једном руком држи “кормило”.
Знате ли како се правилно и сигурно сједи у аутомобилу?
На крају, није важно само како држите управљач, већ је битан и цјелокупни положај тијела у сједишту. То значи да леђа треба да имају раван положај с цијелом површином прислоњеном на наслон.
Тада ће и руке имати исправан положај на управљачу и вожња ће бити сигурнија, наравно, све под условом да не “чачкамо” по неком од екрана.
.webp)
