Нажалост, настанком свих криза, а првенствено енергетском кризом (2022. година) цијене почињу да "дивљају“. Раст цијена је био присутан у читавој Европи, гдје смо имали и двоцифрену инфлацију, па тако ни Република Српска није могла да остане изолована у тим процесима. Ако би извршили просту компарацију са другим земљама Европе и региона, сигурно се не би сврстали ни у најугроженије, а ни у најбоље по овом показатељу.

Шта нам показује 2024. године?

Ако се 2022. година памти по изузетно високој инфлацији (јер је међугодишња инфлација била двоцифрена више од пола године),  2023. година ће се памтити по томе да је укупна инфлација значајно успорила у односу на бројке из претходне године, онда ће 2024. година бити упамћена по стабилизацији цијена. 

Цијене производа и услуга у Републици Српској, мјерене индексом потрошачких цијена, у децембру 2024. године у односу на претходни мјесец у просјеку су више за 0,5 одсто, док су у односу на исти мјесец претходне године (децембар 2023.) у просјеку више за 1,9 одсто. Такође, веома важно је нагласити да је ово најнижа инфлација у односу на све земље бивше Југославије (само Словенија има исту међугодишњу инфлацију = 1.9 одсто). На крају, треба издвојити и просјечну годишњу инфлацију, тј. податак који у анализама има и највећу примјену (с овим податком се нпр усклађују пензије, затим на основу њега врше процјене свих међународних финансијских институција, односно у економској литератури има доминантно цитирање...), а који за 2024. годину износи 1.8 одсто.

Е сада, из угла грађана, та стабилизација цијена о којој причају економисти, не значи уопште оптимизам. Истина је да су се цијене стабилизовале, али та стабилизација цијена се дешава на релативно високом нивоу.

Плате или цијене, шта брже расте у Српској?

Тржиште рада у Републици Српској и у 2024. години, као и у периоду прије 2024. године, остало је стабилно. За разлику од цијена, није било негативних осцилација код плата и броја запослених. Ако посматрамо плате, може да се закључи да је претходну годину обиљежио наставак континуитета раста плата. И не само то, имамо ситуацију да у Републици Српској, плата и у 2024. години (као што је то било и у претходној 2023. години) успијевала да расте брже од цијена, тако да се позитиван тренд наставио и у прошлој години. 

Ако би претходно анализирали кроз призму најновијих бројки, видјели би да је просјечна нето плата у 2024. години износила 1.404 КМ и у односу на 2023. годину реално је већа за 8,3 одсто, што је и одговор на питање. 

И овдје постоји оно "међутим“, што може да поквари претходно штиво. То што просјечна плата расте брже од инфлације у Републици Српској не значи истовремено да се стандард „просјечног становника“ побољшава. Да би извели коначан закључак, потребно је детаљно анализирати потрошњу становника Српске.

Велико учешће у потрошњи домаћинства има храна

Ако као исходиште узмемо Анкету о потрошњи домаћинства (HBS), а при томе занемаримо период истраживања (2021/22), лако се може закључити да храна и безалкохолна пића доминирају у потрошњи, тј. имају највеће учешће у "просјечном домаћинству“ у Републици Српској. С друге стране, ако се реферишемо на Синдикалну потрошачку корпу, опет имамо доминантан удио прехране (гдје су укључени и ресторани...). 

У вези са овим, треба искрено рећи и то да висок удио хране, или прехране уопште, у укупним мјесечним издацима домаћинства, је одлика мање развијених друштава. Пошто се још у Европским оквирима сврставамо у таква друштва, врло је важно обратити пажњу на то како се кретала цијена хране у годинама иза нас. 

Нажалост, ти подаци нису охрабрујући. Ако поредимо децембар прошле године са истим мјесецом 2021. године и фокусирамо се само на храну или безалкохолна пића, уочавамо велике разлике. Конкретно, цијена чоколаде (око 50 одсто раст), свињетине (44 одсто), кафе у ресторанима (43 одсто), хљеба, риже и других производа превазилази процентуални раст плата за исти период. Све то значајно утиче на кућне буџете и не дозвољава да се раст плате, који је евидентан, више осјети у „просјечном домаћинству“ у Републици Српској.

Трагајући за разлозима...

Бројни су разлози зашто се ово дешава. Неки од важнијих су:

1. Злоупотреба, јер "цијене нису флексибилне наниже“. То значи да се сваки, па и најмањи разлог за раст цијена (било глобално или локално), искористи да се то прелије на крајњег купца, док пад цијена сировина или намирница за храну не доводи (бар не у кратком року) до пада цијена. Цијене остају на претходном, високом, нивоу.

2. Инфлација хране у Српској је у значајној мјери увезена, јер скоро 50 одсто укупног увоза хране чини увоз из Србије. Овај податак је важан, зато што се Србија суочава са растом цијена хране у претходном периоду, па се тај ефекат прелијева и у Српску.

3. Психолошки - раст плата који се најављује, као и раст минималне плате који се у континуитету дешава, многи користе као алиби за раст хране, али и других производа. Проблем је што се та појава јавља и када за то има потребе, али и када је то потпуно неоправдано.