Република Српска стабилна у тешком периоду

Економија Републике Српске је остала прилично стабилна, и то у веома изазовном периоду, када се, не само Република Српска, суочавала са вишедимензионалном кризом. Иако су велики притисак у претходних 4 – 5 година правиле прво здравствена криза (COVID-19), затим транспортна криза као посљедица тога, преко енергетске кризе и великих инфлаторних шокова, ми ипак можемо констатовати да у континуитету биљежимо значајан раст привредне активности. Конкретно, долази до успоравања раста цијена, имамо непрекидан раст плата од 2018. године, стабилно висок број запослених лица, рекордно низак број незапослених лица. Са друге стране, има и параметара који су мало лошији него прије, па тако биљежимо у претходне двије године лошије трендове у индустријској производњи који се потом рефлектују и на спољнотрговинско пословање са свијетом, првенствено на извоз.

Демографија као највећи изазов пред нама

Ипак, највећи изазов који стоји пред Републиком Српском није економске природе, већ је то лоша демографска слика, а питање важније од свих питања у друштву је како такву слику поправити у будућности. Демографска слика Републике Српске, као уосталом и читавог региона, па и Европе, није добра, напротив. Становништво нам стари. Просјечна старост становништва Републике Српске износи приближно 44 године, што је слично као и у ЕУ и земљама окружења. На то директно утиче већи број умрлих од броја живорођених. Као посљедица тога, укупан број становника константно се смањује јер је природни прираштај преко двије деценије негативан.

Деценијама је ово питање било незахвално за озбиљне анализе, о чему су највише говорили демографи, јер није било пописа становништва више од 20 година, па се о овој теми није причало довољно у јавности. Данас, поред тога што недостаје нови попис становништва (по чему се такође разликујемо од свих других држава, иако нас муче слични демографски проблеми), се компоненте демографског развоја могу адекватно анализирати на основу ажурних података Републичког завода за статистику Републике Српске, али и предвиђати кретање у будућности.

Континуитет „лоших бројки“

Према Попису из 2013. године, који је исходиште за све анализе, Српска је имала 1,17 милиона становника. До данас се овај број смањивао, јер свака наредна година доноси негативан природни прираштај. Осим тога, важно је имати у виду и то да се константно суочавамо са негативним миграционим салдом, што се нажалост може само процјењивати, јер не постоји статистичко праћење вањских миграција. Све то у комбинацији доводи до пада популације у континуитету. Становништво Српске се понаша у складу лошим трендовима окружења и Европе, гдје имамо смањење броја склопљених бракова, висока просјечна старост приликом склапања брака, као и раст просјечне старости мајке при рођењу првог дјетета. Ако на то све додамо и чињеницу да је више од петине становништва старије од 65 година (2023. година), бројке нису обећавајуће. Ипак, трачак наде даје 2023. година, у којој се цифре бар нису погоршавале...

2023. као „свјетло на крају тунела“

Статистика показује да се број живорођених се у десетогодишњем периоду у просјеку креће око 9 300. Оно што је позитивно јесте то да смо у 2023. години имали највише живорођених у посљедњих пет година. Уколико посматрамо десетогодишњи период, 2023. године стопа наталитета има благи тренд раста, док је дошло до смањења стопе морталитета. Додатно може да охрабрује и то што је посматрајући тај период, у 2023. години забиљежена највиша стопа укупног фертилитета. Број живорођене дјеце по једној жени у 2023. години, односно стопа укупног фертилитета, износила је 1,45, док је најнижа у посматраном периоду забиљежена 2014. године када је износила 1,28. 

Поглед у будућност...

Циљ да у будућности имамо преко 10.000 рођених на годишњем нивоу, о чему се много говори у разним студијама, иако није преамбициозан када погледамо бројку, чини се тешко достижним. Овакав закључак се изводи узимајући у обзир претходне године и све пројекције демографског развоја друштва, гдје се очекују негативне тенденције. 

Управо зато је много ближи и реалнији сценарио који пропагирају наши демографи, између осталих и професор др Маринковић Драшко, а то је да стратешки циљ Републике Српске, када је у питању број рођених, треба да буде бар 9.000. Наравно, да би и ова бројка имала реалну могућност да се годинама испред нас одржава на том нивоу, потребно је подстицати рађање дјеце, задржати адекватним мјерама фертилно становништво на подручју Републике Српске, али и предузимати друге важне мјере. То су прије свега враћати важност култа породице, одбацивати негативне вриједности у данашњем либералном друштву и довољно афирмисати разне мјере популационе политике.