Чињеница да се као предмет изучава на скоро свим факултетима, било ког универзитета, јасно говори о важности статистике. И не само тај академски сегмент, статистика је веома значајна за једно друштво. Чак и више него што људи, који нису упућени у статистику, могу да помисле. Зашто је то тако?

Сваки плански документ, стратегија развоја, програм, па чак и најобичнија анализа полазну основу имају у статистици, односно податку. Гдје ће се градити школа, болница, путеви или када је у питању било који други инфраструктурни пројекат, увијек се прво консултује статистика. Да нема показатеља о броју становника, броју ђака, како бисмо знали гдје градити школу или болницу. 

О статистици се много прича, о статистици постоје различите дефиниције (чешће погрешне, него што се праве интерпретирају), али колико се стварно зна о службеној или званичној статистици?

Службена статистика као јавно добро

Службена статистика више није само прича о бројевима. То је прича о једној нацији. – њеним изазовима, успесима и будућности. У Републици Српској, званична или службена статистика је темељ на коме почивају одлуке – од креирања јавних политика до стратегија развоја Српске. Службена статистика више није само питање прикупљања или само бројања, напротив. Статистика у правом смислу ријечи „мјери пулс“ читаве државе у реалном времену. 

Квалитетна службена статистика неизоставан је елемент информационог система једног демократског друштва. Подацима, праксама и анализама, статистика доприноси дубљем разумијевању свакодневних промјена у друштву. На тај начин она представља основу јавних политика, стратешких програма, односно базу при доношењу одлука које су засноване на чињеницама и свим оним мјерама којима се управља социо-економским развојем и квалитетом живота становника једне државе. Из овога произлази да је службена статистика јавно добро, јер она говори о економским, демографским, друштвеним и еколошким појавама и промјенама, због чега је услов за напредак у правцу добробити друштва у цјелини. 

Модернизација као континуитет

Да би у годинама испред нас статистика очувала своју улогу, а бројни су изазови на том путу, неопходно је да се модернизује у сваком погледу. Модернизација статистичког система подразумијева кориснички оријентисану статистику која је отворена за примјену иновативних технологија и добрих пракси. Срећом, у Републичком заводу за статистику Републике Српске схватамо потребу за модернизацијом. 

Други извори преузимају примат...

Свијет је све повезанији, а подаци више нису ограничени на папирне анкете или десетогодишње пописе становништва. Сваки тренутак генерише токове података – од интеракција на друштвеним мрежама, очитавања сензора до сателитских снимака. Наша дужност је да те информације искористимо како бисмо добили динамичнију слику друштва.

Транзиција са традиционалног начина прикупљања података на све веће кориштење расположивих база података, њихово системско вођење и међуинституционална размјена, представљају еволутивни напредак када је у питању статистика. Зато су од великог значаја информације или подаци које су прикупили или произвели други јавни органи, јер ти, често неискориштени подаци, имају велики потенцијал за даљњу употребу. На тај начин, статистика нам помаже у стварању свеобухватније слике друштва и пружа подлогу за боље управљање и планирање у подручјима која су изван саме статистике.

Повјерење и тачност као основа свега

Јасно је да са новим временом долазе и нове генерације статистичара. Међутим, на једно морамо посебно обратити пажњу, а то је да иновације и транзиција не смију нарушити један од основних постулата статистике – повјерење и тачност. С једне стране, компаније у реалном сектору располажу огромним количинама података, ми, с друге стране, располажемо повјерењем грађана и институција. То повјерење је наше највеће богатство.

Сваки податак који прикупимо, свака статистика коју објавимо, засновани су на методолошким основама, транспарентности и одговорности. 

Сарадња 

Када говоримо о статистици, једна ријеч која се подразумијева јесте сарадња. Било да су у питању овлаштени произвођачи статистике, административни извори података, Влада и њене институције, међународне организације, статистичке институције региона и Европе – заједнички именитељ увијек је сарадња. 

Сарадња је, дакле, пут којим статистичке институције требају да се крећу у производњи статистичких података, јер се тако отвара могућности да кроз умреженост и заједнички рад статистички системи еволуирају, а корист од тога увијек имају корисници.

Закључак

У овом новом, дигиталном, добу, будућност службене статистике није у томе да само прати – већ статистика треба да усмјерава и постане покретач друштва својим правовременим сигналима.