Otkriven biološki dokaz produženog kovida

Стручњаци у Јапану идентификовали потенцијални биолошки узрок овог дуготрајног симптома и прецизирали да је то мјерљив, молекуларни поремећај у мозгу.

Тим са Универзитета у Јокохами, предвођен професором Такујом Такахашијем, открио је да људи са продуженим ковидом доживљавају велико повећање активности АМПА рецептора, врсте молекула кључних за учење и памћење.

Ти рецептори д‌јелују као кључна комуникациона чворишта између можданих ћелија и раније су доведени у везу са менталним здрављем и неуролошким стањима као што су депресија, шизофренија и деменција.

Друштво

Грипа и корона поново пуне амбуланте у Српској

Користећи нову технику снимања, истраживачи су скенирали мозак 30 пацијената са продуженим ковидом и упоредили резултате са 80 здравих добровољаца. Они су открили да је густина рецептора значајно повишена код пацијената - што је већа активност АМПА рецептора, то су њихови когнитивни симптоми били гори, јавио је портал "Јуроњуз".

Мождана магла је општи термин за когнитивно оштећење, лоше памћење и споро размишљање и један је од најчешћих симптома ковида 19.

Милиони људи са продуженим ковидом имају тешкоће у обављању послова, учењу или радњама у свакодневном животу. До сада су се научници мучили да пронађу јасне биолошке маркере који објашњавају зашто се то дешава.

Према подацима Свјетске здравствене организације, приближно шест од 100 људи који су имали ковид 19 касније развију поменуто стање.