Slovenačku start-ap kompaniju, koja je razvila prvi mikroplastični filter za mašine za pranje veša, prije nekoliko godina odbili su svjetski proizvođači jedan za drugim.
Do danas su se svi vratili, a Planet ker radi sa vladama širom svijeta na pripremi revolucionarne regulacije odvoda mašina za pranje veša.
Trećinu mikroplastike pronađene u morima ispiraju domaće mašine za pranje veša, pokazuju podaci Međunarodne unije za zaštitu prirode.
Kada se sintetička odjeća pere, plastična vlakna se puštaju u odvod, koja odatle putuju u okeane i lanac ishrane. Naučnici su potvrdili prisustvo mikroplastike u plućima i srcima. Slovenački istraživači su ga našli i u gradu.
Slovenački startap Planet ker (Planet Care) je 2017. razvio filter koji, prema njima, zadržava oko 90 odsto mikroplastike u otpadnoj vodi mašina za pranje veša.
On je među prvima počeo da se bavi ovom vrstom filtera, rekla je za "Forbs Slovenija" direktorka Mojca Zupan, koja je kompaniju osnovala sa hemičarem Andrejem Kržanom sa Hemijskog instituta i doktorom robotike i inženjerom elektrotehnike Mihom Vrhovcem.
Do danas je kompanija razvila filter druge generacije, koji je, prema njihovim riječima, efikasniji od prvog. Rečeno je da zadržava 98 odsto mikroplastike u otpadnoj vodi mašina za pranje veša.
Nakon početnog uzbuđenja, udarili su u zid
Prošlog mjeseca su prikupili novac na platformi za kraudfanding Kikstarter, koju takođe žele da promovišu.
Postavljeni cilj – 15.000 evra – premašen je za samo nekoliko sati. Na kraju su prikupili više od 150.000 evra. Oni nastavljaju kampanju na Indiegogo u novembru.
Platforme za kraudfanding inače nisu bile dio prvobitnog plana. Ovo je bio razvijen koncept koji će biti ugrađen u mašinu za pranje veša. Zatim bi prodali sopstvenu tehnologiju proizvođačima mašina za pranje veša i naplatili naknadu za licencu.
Ali ideja u početku nije urodila plodom, pošto je svijest o ovom pitanju bila slaba. Stoga potraga za rešenjima nije bila na radaru proizvođača mašina za pranje veša.
Proizvođači su bukvalno zatvorili svoja vrata kompaniji iz Ljubljane.
"Rekli su da niko ne želi naše rješenje, a pritom su vjerovali da nisu krivi za ono što ljudi stavljaju u veš mašinu“, objašnjava Zupan.
Član odbora jednog od najvećih proizvođača mašina za pranje veša čak je nakon predstavljanja filtera rekao da bi najbolja stvar koju bi mogao da uradi za okeane bilo da usvoji delfina.
Sami stvorili tržište
U start-apu Planet ker djelimično se slažu sa proizvođačima da nisu odgovorni za sadržaj mašine za pranje veša.
Međutim, Zupan smatra da kada je riječ o zagađenju, morate da se što više približite izvoru.
Prema njenim riječima, odvodna cijev u slučaju mašine za pranje veša je idealna lokacija na kojoj možete da pregradite ispust.
"Nakon odbijanja, odlučili smo da lansiramo proizvod kako bismo pokušali da podignemo svijest o problemu i pokažemo industriji da postoji tržište i ljudi kojima je stalo. To možete učiniti samo tako što ćete ponuditi prvu verziju proizvoda i gledati odziv“, opisuje početke direktorka.
Kompanija je do sada stekla 7.000 kupaca, što, kažu, nije mnogo, "ali ako uzmemo u obzir da praktično nemamo novca za marketing i da je rast organski, ovo je zavidna cifra za start-ap. U isto vrijeme morate da kupujete kertridže za dopunjavanje i na taj način ostajete naš kupac”, dodaje.
Saradnja u pripremi francuske uredbe
Saradnja Planet kera sa francuskom vladom takođe je bila revolucionarna u osvjetljavanju pitanja mikroplastike u odvodu mašina za pranje veša. Zaista, Francuska je pionir u oblasti zakonodavstva koje će regulisati odvode mašina za pranje veša.
Francuzi su ih primijetili na sajmu Čejndž nau (Change now) u Parizu, gdje se predstavljaju inovacije koje bi pomogle očuvanju planete, i sami ih kontaktirali. Prvobitno je planirano da zakon stupi na snagu 2025. godine, ali će rok vjerovatno biti produžen.
"Nije tako lako kako su Francuzi zamišljali. Mora se usvojiti čitav niz standarda, definisati testiranje, provjeriti efikasnost filtera i tako dalje. Učestvujemo u komisijama i naučnim timovima koji pokušavaju da uvedu neku standardizaciju u testove“, objašnjava Zupan.
Sadašnji zakon napisan je tako da se čak i najlonska čarapa u odvodu može shvatiti kao filter.
"S obzirom na snažan lobi i otpor industrije, usvajanje je malo odloženo. Ali nema nazad. Kada imate prvo zakonodavstvo, koje je usred Еvrope, a o tome razmišljaju i SAD i Australija, lopta počinje da se kotrlja. Da li će biti usvojen 2025. ili 2026. godine, možda čak i 2028. godine, ne znam. Ali budućnost je takva da će mašine za pranje veša imati filtere“.
Upravo su kretanja u oblasti regulacije odvoda veš mašina uzburkala i proizvođače. Nakon što su jedan za drugim zatvorili vrata Planet keru, sada rade sa njima na razvoju.
Tržište veće od 60 milijardi evra
Takva saradnja sa proizvođačima je daleko od zanemarljive, ako se uzme u obzir podatak Statista platforme da je globalno tržište veš mašina oko 62 milijarde evra. Platforma takođe navodi projekcije da će tržište rasti za 3,74 odsto godišnje do 2028.
Planet ker je već razvio tehnologiju, uz koju je napravio još dva eksterna filtera: aktivni koji "razgovara" sa veš mašinom i pasivni koji radi po principu fizičke filtracije. Ovo sada nude na Kikstarteru.
Barem za sada ne planiraju da prodaju aktivni eksterni filter fizičkim licima. Dostupan je samo kao licencirani model za glavne proizvođače. Odlučili su da to razviju jer su očekivali relaksacije u regulativi u Francuskoj u pravcu omogućavanja eksternih jedinica.
Prema riječima Mojce Zupan, aktivne eksterne filtere zagovaraju i sami proizvođači, koji teško mijenjaju proizvodne platforme.
"Lakše je i jeftinije ponuditi im dodatak. Mašina za pranje veša takođe ima veoma male margine. Veliki novac se zarađuje na mašinama za sušenje, a ne na mašinama za pranje veša. Ima veoma malo prostora za promenu ulaznih troškova", dodaje on.
Poslije više od pet godina od prvog filtera, misija kompanije je da i dalje bude sastavni dio mašina za pranje veša, jer bi na taj način ekološki efekat bio najveći.
Profitabilni najkasnije u roku od tri godine
Planet ker je prošle godine ostvario 327.000 evra prihoda od prodaje i 5.000 evra dobiti. Kompanija sa 10 zaposlenih takođe ima preneseni gubitak od 674.000 evra.
Oni su 2020. dobili milion i po evra iz evropskih razvojnih fondova, a u oktobru prošle godine dobili su nagradu austrijske državne agencije za unapređenje međunarodne trgovine Adventidž Ostrija (Advantage Austria).
A kada bi mogli da postanu profitabilni? Prvobitno su predvidjeli da će prekretnica biti u 2025. kada bi francusko zakonodavstvo trebalo da bude promijenjeno, ali se to odlaže.
"Ako se budemo razvijali samo organski, sa eksternim korisnicima i modelom licenciranja, očekujem da ćemo ipak prvi profit ostvariti 2026. godine“, predviđa on danas, piše "Forbs".
