Kako su Srbi nekada mjerili dan: Da li ste čuli za trećeg pijetla?

По народном обичају код Срба, дан није имао 24 часа, већ 18 посебних дијелова, и сваки је имао свој назив, значење и атмосферу.

Под‌јела дана по народном схватању

Праскозорје – тренутак када се на небу први пут појави свјетлост, али сунце још није изашло

Зора – долазак прве свјетлости, знак буђења природе и живота

Свануће – сунце се указује на хоризонту

Јутро – активан дио дана, почиње рад

Прије подне – вријеме покрета и посла

Подне – највиша тачка свјетлости, симбол снаге и равнотеже

Послије подне – свјетлост слаби, али дан је још пун живота

Сутон – сунце се повлачи, сјене постају дуже

Сумрак – прелаз из дана у ноћ, вријеме тишине

Предвече – најава вечерњег мира

Вече – вријеме окупљања, разговора, предаха

Мрак – потпуни нестанак свјетлости

Доба ноћи – прва половина ноћи, све мирује

Поноћ – симболична граница између два дана

Глуво доба ноћи – најдубља тишина, вријеме кад “ни птица не лети”

Први пијетао – знак да ноћ одмиче, живот се полако буди

Други пијетао – најава доласка зоре

Трећи пијетао – знак да зора само што није стигла

Зора – света појава наших предака

За наше претке, зора није била само почетак дана, већ света појава. Вјеровало се да зора доноси живот, снагу, наду и божанску обнову. Многи обичаји, молитве, па и радови у пољу почињали су управо у зору.

У народу се говорило:

“Каква ти је зора, такав ти је цијели дан.”

Зато се дочекивала тихо, сабрано, често уз пјесму или молитву.

За крај – занимљивост која показује везу с природом.

Наши стари су познавали сваки дах природе – нису их будили телефони, већ свјетлост праскозорја, пјесма пијетла и шум вјетра. Њихово вријеме није било само сат на зиду, већ ритам живота у складу са свемиром, преноси 24седам.