Otac sa Daunovim sindromom ponosan na nasljednika: Moj sin je doktor

Каже да ништа не би мијењао и да је веома поносан на оца због кога је постао човјек какав је данас.

Дјетињство му је било пуно љубави и њежности јер је отац увијек покушавао да учини његов живот таквим да се не осјећа другачијим од својих вршњака.

Упркос свим препрекама, Садеров отац Јад Иса покушао је да одгаја сина на најбољи могући начин. Иако се може претпоставити да је однос између њега и његових родитеља другачији од осталих, Садер каже да није тако.

Иначе, Јад већ 25 година ради у млину у близини своје куће. Син му често помаже и прати га до радног места. Води нормалан живот и људи га поштују и поступају према њему као према било коме другом, јер све што зна је како да им пружи чисту љубав.

"Поносан сам на свог оца. Кроз мој живот био ми је највећа подршка када ми је то било потребно," каже Садер.

Најљепше од свега је кад га отац поносно упознаје са другим људима и показује им да је, упркос свом стању, постигао свој циљ: васпита доброг човјека који настоји да добије оно што жели. Тренутно је Садер студент треће године стоматологије, па, кад упозна нове људе, овај дивни отац с поносом им каже „мој син је доктор.“

"Његове очи су пуне радости и задовољства, као да се у њима очитава израз којим он покушава рећи: "Да, имам Даунов синдром, али сам подигао овог човјека и учинио све што је у мојој моћи да га учиним доктором и помогнем другима," каже Садер.

Младић се осврнуо и на оне који можда не би жељели да имају дијете са Дауновим синдромом.

"Да је моја бака била увјерена да не треба да роди мог оца, не бих могао да будем овдје да вам испричам ову невјероватну причу. Када бих могао да бирам, опет би изабрао њега за оца," рекао је Садер.

(Курир)