Sipe su inteligentnije nego što mislimo, dobro pamte a stvaraju i lažna sjećanja

У студији из 2021. године, сипе су подвргнуте прилагођеној верзији чувеног „теста са бијелим слезом“, а резултати су открили да се у њиховим мозговима дешава много више него што се раније мислило, пише Science Alert .

Научници вјерују да је њихова способност учења, предвиђања будућих награда и прилагођавања понашања вјероватно еволуирала како би им пружила кључну предност у суровом морском свијету гдје важи правило „једи или буди поједен“.

Шта је „тест од бијелог слеза“?

Чувени „тест са слезом“, првобитно познат као Станфордов експеримент, веома је једноставан. Дјетету се нуди слез са обећањем да ће, ако га не поједе у року од 15 минута, добити други. Способност одлагања задовољства показује когнитивне вештине као што је планирање будућности.

Због своје једноставности, тест је прилагођен животињама. Иако се не може вербално објаснити, животиње се могу научити да ће добити бољу храну ако чекају. Поред неких примата и паса, и вране су успјешно прошле тест.

Како је сипа прошла тест?

Научници су раније открили да сипа (Sepia officinalis) може да прескочи свој јутарњи оброк од меса ракова ако сазна да је за вечеру чека деликатес - шкампи. Да би потврдили да је у питању самоконтрола, тим који предводи бихевиорални еколог Александра Шнел са Универзитета у Кембриџу осмислио је нови експеримент.

Шест сипа је смјештено у акваријум са две коморе. Једна је садржала мање омиљени комад сирових шкампа, а друга живе шкампе, њихову омиљену храну. Врата коморе су имала симболе које су сипе научиле да препознају: круг је значио да се врата отварају одмах, троугао је значио да се отварају са закашњењем, а квадрат је значио да остају затворена.

У кључном дјелу теста, мање укусни шкампи су били доступни одмах (иза врата са кругом), док су живи шкампи били доступни тек након закашњења (иза врата са троуглом). Ако би сипа узела шкампа, шкамп је уклоњен.

Резултати упоредиви са вранама и шимпанзама

Све сипе у експерименту су одлучиле да сачекају своју омиљену храну. У контролној групи, гдје шкампи нису били стално доступни (иза врата са квадратом), нису се ни трудиле да сачекају.

„Сипе у овој студији су све могле да сачекају бољу награду и толерисале су кашњења до 50-130 секунди, што је упоредиво са оним што видимо код кичмењака са великим мозгом као што су шимпанзе, вране и папагаји“, објаснио је Шнел.

Самоконтрола и способност учења

Други дио експеримента тестирао је њихову способност учења. Сипама су показана два знака, сиви квадрат и бијели квадрат, од којих је један био повезан са наградом. Када су сазнали који знак доноси награду, научници су промијенили правила. Занимљиво је да су сипе које су најбрже научиле ново правило биле оне које су показале највише стрпљења у чекању на шкампе.

Еволуциона предност стрпљења

Остаје питање зашто су сипе еволуирале самоконтролу. Код примата, врана и папагаја, ова способност је повезана са употребом алата, складиштењем хране или друштвеним животом. Сипе не раде ништа од тога.

Научници стога вјерују да је одговор повезан са њиховом стратегијом лова.

„Сипе проводе већину времена камуфлиране, сједећи и чекајући, испрекидане кратким периодима храњења“, рекао је Шнел. „Оне прекидају своју камуфлажу када траже храну, тако да су изложене сваком предатору у океану који жели да их поједе. Претпостављамо да је одложено задовољство можда еволуирало као нуспроизвод овога, тако да сипе могу да оптимизују своје храњење чекајући да одаберу храну бољег квалитета.“

Република Српска

Ћургуз: Одбрана западних граница Српске судбоносна побједа

Ово је фасцинантан примјер како различити еволутивни путеви могу довести до сличних когнитивних способности код потпуно различитих врста. Докази о „епизодичном памћењу“ су раније пронађени код сипа, а 2024. године научници су известили о првом запажању стварања лажних сјећања код ових створења. Будућа истраживања ће се фокусирати на то да ли су сипе заиста способне да планирају будућност.