Sipe su inteligentnije nego što mislimo, dobro pamte a stvaraju i lažna sjećanja

U studiji iz 2021. godine, sipe su podvrgnute prilagođenoj verziji čuvenog „testa sa bijelim slezom“, a rezultati su otkrili da se u njihovim mozgovima dešava mnogo više nego što se ranije mislilo, piše Science Alert .

Naučnici vjeruju da je njihova sposobnost učenja, predviđanja budućih nagrada i prilagođavanja ponašanja vjerovatno evoluirala kako bi im pružila ključnu prednost u surovom morskom svijetu gdje važi pravilo „jedi ili budi pojeden“.

Šta je „test od bijelog sleza“?

Čuveni „test sa slezom“, prvobitno poznat kao Stanfordov eksperiment, veoma je jednostavan. Djetetu se nudi slez sa obećanjem da će, ako ga ne pojede u roku od 15 minuta, dobiti drugi. Sposobnost odlaganja zadovoljstva pokazuje kognitivne veštine kao što je planiranje budućnosti.

Zbog svoje jednostavnosti, test je prilagođen životinjama. Iako se ne može verbalno objasniti, životinje se mogu naučiti da će dobiti bolju hranu ako čekaju. Pored nekih primata i pasa, i vrane su uspješno prošle test.

Kako je sipa prošla test?

Naučnici su ranije otkrili da sipa (Sepia officinalis) može da preskoči svoj jutarnji obrok od mesa rakova ako sazna da je za večeru čeka delikates - škampi. Da bi potvrdili da je u pitanju samokontrola, tim koji predvodi bihevioralni ekolog Aleksandra Šnel sa Univerziteta u Kembridžu osmislio je novi eksperiment.

Šest sipa je smješteno u akvarijum sa dve komore. Jedna je sadržala manje omiljeni komad sirovih škampa, a druga žive škampe, njihovu omiljenu hranu. Vrata komore su imala simbole koje su sipe naučile da prepoznaju: krug je značio da se vrata otvaraju odmah, trougao je značio da se otvaraju sa zakašnjenjem, a kvadrat je značio da ostaju zatvorena.

U ključnom djelu testa, manje ukusni škampi su bili dostupni odmah (iza vrata sa krugom), dok su živi škampi bili dostupni tek nakon zakašnjenja (iza vrata sa trouglom). Ako bi sipa uzela škampa, škamp je uklonjen.

Rezultati uporedivi sa vranama i šimpanzama

Sve sipe u eksperimentu su odlučile da sačekaju svoju omiljenu hranu. U kontrolnoj grupi, gdje škampi nisu bili stalno dostupni (iza vrata sa kvadratom), nisu se ni trudile da sačekaju.

„Sipe u ovoj studiji su sve mogle da sačekaju bolju nagradu i tolerisale su kašnjenja do 50-130 sekundi, što je uporedivo sa onim što vidimo kod kičmenjaka sa velikim mozgom kao što su šimpanze, vrane i papagaji“, objasnio je Šnel.

Samokontrola i sposobnost učenja

Drugi dio eksperimenta testirao je njihovu sposobnost učenja. Sipama su pokazana dva znaka, sivi kvadrat i bijeli kvadrat, od kojih je jedan bio povezan sa nagradom. Kada su saznali koji znak donosi nagradu, naučnici su promijenili pravila. Zanimljivo je da su sipe koje su najbrže naučile novo pravilo bile one koje su pokazale najviše strpljenja u čekanju na škampe.

Evoluciona prednost strpljenja

Ostaje pitanje zašto su sipe evoluirale samokontrolu. Kod primata, vrana i papagaja, ova sposobnost je povezana sa upotrebom alata, skladištenjem hrane ili društvenim životom. Sipe ne rade ništa od toga.

Naučnici stoga vjeruju da je odgovor povezan sa njihovom strategijom lova.

„Sipe provode većinu vremena kamuflirane, sjedeći i čekajući, isprekidane kratkim periodima hranjenja“, rekao je Šnel. „One prekidaju svoju kamuflažu kada traže hranu, tako da su izložene svakom predatoru u okeanu koji želi da ih pojede. Pretpostavljamo da je odloženo zadovoljstvo možda evoluiralo kao nusproizvod ovoga, tako da sipe mogu da optimizuju svoje hranjenje čekajući da odaberu hranu boljeg kvaliteta.“

Republika Srpska

Ćurguz: Odbrana zapadnih granica Srpske sudbonosna pobjeda

Ovo je fascinantan primjer kako različiti evolutivni putevi mogu dovesti do sličnih kognitivnih sposobnosti kod potpuno različitih vrsta. Dokazi o „epizodičnom pamćenju“ su ranije pronađeni kod sipa, a 2024. godine naučnici su izvestili o prvom zapažanju stvaranja lažnih sjećanja kod ovih stvorenja. Buduća istraživanja će se fokusirati na to da li su sipe zaista sposobne da planiraju budućnost.