Naučnici otkrivaju: Pred samu smrt, uvijek se pojavljuje ovaj san

Многи су током историје покушавали да разјасне шта се дешава када умремо. Иако постоји много теорија, ниједна још није потврђена. Умјесто да се фокусира на оно што се дешава након смрти, амерички љекар Јамес Л. Халленбецк провео је године проучавајући шта се дешава у посљедњим тренуцима живота. Његова истраживања открила су тачан редослијед у којем се осјећања гасе.

Халленбецк, професор на Универзитету Станфорд и аутор бројних медицинских књига, укључујући и „Перспективе палијативне неге“, истражује важност квалитетне бриге за пацијенте на крају живота. Он вјерује да је кључно да љекари разумију све аспекте овог кратког периода прије смрти, укључујући губитак људских чула.

Према Халленбецковим сазнањима, прво осјећање које нестаје како се смрт приближава је глад или апетит. Физиолошки, тијело препознаје да више неће моћи да апсорбује хранљиве материје из хране, нити ће их требати у блиској будућности. Такође, неки сматрају да је психолошки разлог за губитак апетита припрема за „сљедеће путовање“.

Друштво

Чист безобразлук! Ресторан почео наплаћивати кориштење ножа и виљушке

Након што апетит нестане, осјећај дехидрације и жеђ такође ишчезавају. Иако блиски људи или љекари могу нудити воду као утјеху, она више није неопходна јер тијело успорава и припрема се за престанак функције.

Тијело, ум и душа су дубоко повезани, али на тешко разумљив начин. Када се особа приближи смрти, често губи способност говора, иако физички апарат за говор и даље функционише. Мозак престаје слати сигнале потребне за говор, што Халленбецк види као облик отпуштања кроз прекид комуникације са живима.

Након губитка способности говора, вид почиње да се губи. Призори постају мутни, а свјетлост постаје слабија. Многи умирући виде различите ствари прије смрти – неки виде живописне халуцинације, неки вољене који су преминули, а неки само боје које их вуку напријед.

Сцена

Марија Шерифовић се предомислила: Враћа се у столицу жирија ''Звезда Гранда''

Убрзо након губитка вида, осјећаји додира нестају. То значи да умирући више не осјећају додир вољених особа, иако физичко држање руке може пружити утјеху у посљедњим тренуцима.

Слух је често посљедње чуло које нестаје. Чак и када особа не може пити, говорити или додиривати, вјероватно је да још увијек може чути. Неки вјерују да слух остаје како би се омогућило изговарање посљедњих ријечи или пјевање пјесме прије одласка.

Док постоје препознатљиве фазе умирања, осјећај смрти може варирати од особе до особе. Медицинска подршка може учинити смрт сигурнијом и удобнијом, смањујући страх од краја који долази за све нас. За многе, последњих неколико дана живота обиљежава ''активно умирање'', брз пад енергија и све веће спавање.

Преживјели срчани застој често описују изузетна искуства у свом несвјесном стању, са свјетлима која дјелују ''стварније од стварног'', што стручњаци повезују са изненадним отпуштањем неурохемикалија у мозгу.

Република Српска

Стевандић са Мандићем и Кнежевићем: Балкану најпотребнији мир и стабилност

Већина умирућих користи лијекове како би била мирна, али несвјесност је природна фаза умирања. Како срце слаби, крвни притисак опада, кожа се хлади и нокти постају тамни. Периоди немира и конфузије могу се појавити због смањеног рада унутрашњих органа.

Истраживања показују да људи ближи смрти још увек реагују на звуке у просторији, иако није јасно колико могу разумјети музику или гласове. Како мозак прелази у фазу умирања, различити дијелови мозга се узбуђују, а визуелни систем може узроковати виђење свјетла.

Дисање у посљедњим тренуцима постаје све плиће и спорије, са завршним удисајем прије него што срце престане да куца због недостатка кисеоника, преноси Крстарица.