Ana Ivanović otvorila dušu: "Zabranio mi je da večeram sa porodicom! Dva puta me je napustio i otišao!"

Pored velikih pobjeda, karijeru su pratili iznenadni padovi, psihički pritisci i borba sa problemima o kojima godinama nije govorila u javnosti.

Gostujući u podkastu „(Ne)uspjeh prvaka“ kod Slavena Bilića, Ana se prisjetila momenata koji su joj obilježili život na terenu i van njega i otvorila je dušu kao nikada do sada.

Između ostalog, otvoreno je govorila o tremi i pritisku sa kojim se suočavala na vrhuncu popularnosti:

„Imala sam strah od publike i ljudi. Po igri sam rizikovala, nisam bila neko ko igra na sigurno. Problem mi je bio što je bilo toliko ljudi.“

Nevjerovatan poraz od Kim Klajsters: „Tenis je mnogo čudan sport“

U bogatoj karijeri bilo je mečeva koji se i danas prepričavaju, poput onog protiv Kim Klajsters. Ana je imala sve u svojim rukama – dobijen prvi set, vođstvo od 5:1 u drugom i tri vezane meč lopte (40:0), ali je meč na kraju otišao na stranu rivalke.

„Ne znam, stvarno ne znam. Ona je odigrala jako dobro tih par poena i sve to, tenis je mnogo čudan sport. Sjećaš se Korije i Gaudija na Rolan Garosu, to se dešava. Ne razmišljaš o krajnjem rezultatu, igraš poen po poen, mic po mic i izmakne ti. Ni ne osjetiš, ne znam. Neki put se kod igrača vidi spirala, jedan poen može da okrene meč. Igrači iz vrha to znaju da primjete i da okrenu. Sa trenerima provodiš više vremena nego sa porodicom.“

Šokantni raskidi saradnje: „Dva puta me napustio i otišao“

Tokom razgovora, Bilić se dotakao i teme čestih promjena u njenom stručnom štabu, što je u medijima često komentarisano. Ana je objasnila pozadinu odnosa sa poznatim stručnjakom Svenom Greneveldom, koji je radio u okviru „Adidas“ tima.

„Mislim da je to malo potcijenjeno, kažu da žene stalno mijenjaju trenere. Radila sam sa Svenom Greneveldom dosta, radio je on sa „Adidasom“, organizovali su program sa trenerima koji su vodili računa o igračima. Dobro sam kliknula sa Svenom, htjela sam da ga angažujem, ali dva dana pred Australijan open mi je rekao da to ne želi i samu me ostavio, bila sam bez trenera. Jednom tada, jednom dvije godine ranije kada je samo otišao, bez objašnjenja.“

Na Bilićevu opasku kroz osmijeh, da li je možda bila teška za saradnju, bivša šampionka odgovara:

„Ne znam, možda sam bila teška za saradnju. Sjećam se, teško mi je to palo. Nije bilo to u najboljem momentu, bilo je to mislim 2009. i 2011. godine. Pokušavaš da nađeš nekoga ko će da ti odgovara, dosta vremena provodite zajedno, ne možeš od jutra do sutra da budeš sa trenerom, oni vole da kontrolišu, bilo je tu konflikata.

Nisam osoba koja je voljela da izlazi, ali sam voljela da prošetam, da odem u šoping, na plažu i slično, nije to bilo dozvoljeno. Počne to da ti smeta psihički.“

Strogi režim na putu do titule: Restrikcije koje su obilježile karijeru

Pobjeda na Rolan Garosu 2008. godine lansirala ju je u sam vrh, ali je ta titula došla uz ogromne žrtve i stroga pravila koja joj je nametnuo upravo Greneveld.

„Ono što je meni odredilo mnogo toga u karijeri je taj Rolan Garos. Kada sam ga osvojila, ređala sam uspjehe, bilo je i poraza, mlada sam pa nije to bilo toliko. Kada sam ga osvojila, moj trener mi je rekao: „Ana, svaki dan pred meč ne smiješ da večeraš sa porodicom, uzima ti previše energije. Možeš u 19 časova na večeru sa bratom i kondicionim trenerom i onda u sobu“. Odemo na večeru u isti restoran u blizini hotela, soba koju smo brat Miloš i ja dijelili.

U 21 čas sjediš u sobi. Problem je u tome, jesam imala rezultat i osvojila turnir. Meni je to odricanje svega bilo jednako uspjehu. Čak i kada sam željela da se opustim da odem u šoping ili dan na plaži, mislila sam da će da mi se vrati loše. Ređala su se odricanja, ne pričam o ljetovanjima i sličnom, samo o nekoliko sati ili nekoliko dana.“

Individualni duh i preuzimanje odgovornosti

Iako je u mladosti voljela kolektivne sportove poput odbojke i košarke, Ana ističe da je tenis bio jedini pravi izbor za njen karakter, jer preferira da sama snosi odgovornost za svoje postupke.

„Kada sam bila mlađa, voljela sam odbojku i košarku, nikada nisam trenirala. Ne znam da li bih mogla da se snađem u timskom sportu, nisam nikada trenirala.

Nisam voljela u tenisu da igram dubl, nisam se pronalazila u tome. Ako pogriješim, osjećam krivicu jer smo zbog mene izgubili poen. Zato je individualni sport ono što je za mene, da sama odgovaram i za dobro i za loše. Mene su treneri i sparing partneri prozivali kada prebacujemo lopticu, oni pogriješe, ja im se izvinjavam“, zaključuje Ana uz osmijeh.

(Kurir)