Vladika Hrizostom: Sveti Vasilije osvjetljava studentima put spasenja i nauke

На обиљежавању крсне славе Богословског факултета у Фочи, који носи име овог светитеља, митрополит је поручио да је Богословски факултет надомјестио све недостатке које је Црква вијековима имала на овим просторима.

- Знамо које су то биле духовне празнине, али и образовне. Све те празнине требало је попунити и надопунити, али још смо на почетку и потребно је много радити да бисмо могли надокнадити све што смо изгубили кроз деценије и вијекове уназад - рекао је владика Хризостом.

Дипломираним теолозима, који ће кренути у своје епархије и ставити се на располагање епископима, владика Хризостом пожелио је да буду вјеродостојни свједоци своје школе и да је никада не забораве.

На свечаној академији у Градском позоришту у Фочи уручене су дипломе дипломираним теолозима и мастерима теологије, као и награде најбољим студентима.

Најбољи студент Факултета је Никола Церовина из Пала, студент четврте године са просјеком 9,96.

- Богословље је начин живота, и све што овдје учимо бесмислено је, нема своју потпору, ако то и не живимо. Најбољи студент се постиже искључиво напорним радом, али прије свега истинском љубављу према оном што студирамо и чиме се бавимо, јер то и јесте оно што треба да буде наша водиља - каже Церовина.

Богословски факултет "Свети Василије Острошки", који се сматра насљедником Сарајевске богословије, ове године обиљежиће 30 година постојања.

Декан факултета Владислав Топаловић истиче да је у години између двије крсне славе факултет добио акредитацију за трећи циклус студија и у октобру је уписао прве докторанде.

- Оснивање овог студијског програма за нас је од суштинске важности, гарантује будућност факултета и благовремени подмладак наставног особља. Имати докторске студије није ствар академског престижа, већ витална ствар од које зависи квалитет наставе и истраживања на једној високошколској установи - рекао је Топаловић.

Он је истакао, да је Факултет остварио велика постигнућа на пољу научно-истраживачког рада, у чему је велики допринос имао и митрополит Хризостом, који је иницирао одржавање више научних сипмозијума.

Прије свечане академије, у Храму Светог Саве служена је архијерејска литургија и ломљен славски колач.