Domaća industrija namještaja gubi trku na stranom tržištu

Izvor:

Glas Srpske

23.09.2025

17:41

Komentari:

0
Домаћа индустрија намјештаја губи трку на страном тржишту
Foto: Unsplash

Domaći proizvođači tokom proteklih osam mjeseci izvezli su manje namještaja nego u istom periodu lani, što, kako kažu, pokazuje da im se sve teže izboriti sa konkurencijom na stranim tržištima zbog "zaključanih" cijena i rasta troškova proizvodnje.

Подаци Управе за индиректно опорезивање показују да је извоз из БиХ ослабио, са прошлогодишњих 89,2 милиона килограма и 723 милиона КМ пао је на 83,3 милиона килограма и 686,5 милиона КМ. Највише намјештаја, према подацима УИО, ове године завршило је у Њемачкој и то у вриједности од 172,07 милиона KM те Хрватској, гдје су столови, столице, ормари и други слични производи продати за 130,1 милион КМ.

Да трендови нису охрабрујући свједоче извозници из сектора дрвне индустрије, који је у посљедње три године претрпио огроман пад. Ова индустрија, која је прије неколико година била једна од ријетких која је биљежила суфицит, сада је, кажу, у озбиљним потешкоћама.

Moskva Kremlj

Кремљ реаговао на изјаве пољског министра: Неосноване оптужбе на рачун Русије

Према ријечима предсједника Удружења дрвопрерађивача РС Дарка Партала само фирме са скупљим и квалитетнијим производима успјеле су да сачувају купце, док они у нижем цјеновном разреду полако губе тржишта.

"У протекле три године овај сектор је пао за више од 50 одсто, што је алармантан податак. Домаће тржиште учествује са свега пет до 15 одсто, а све остало зависи од извоза. Ако држава не реагује, ући ћемо у озбиљан суноврат", упозорио је Партало.

Власник компаније "Петропројект" из Братунца Јанко Петровић каже да је потражња за њиховим производима стабилна, али да је највећи проблем немогућност корекције цијена.

"Потражња за намјештајем у иностранству полако расте, али ми не можемо подићи цијене. Тренутна ситуација и пад куповне моћи у Европи не дозвољавају да цијене вратимо на ниво од прије годину и по дана, када су биле више за 20 одсто. Имамо више од стотину купаца широм свијета, од Европске уније до Америке и Тајланда, али цијене остају притиснуте. Срећа је што смо у претходне двије године уложили око пет милиона марака у технологију, што нас одржава у трци", рекао је Петровић, који је уједно и потпредсједник Уније удружења послодаваца РС.

Policija

Димитрија случајно убио брат близанац

Он наглашава да је прошла година била једна од најтежих, јер су од марта до септембра радили испод црте.

"Увијек човјек мора бити спреман на кризу. Једне године добро зарадиш, друге изгубиш. Срећа је што имамо залихе и широку мрежу купаца па се губици у једној земљи надокнаде у другој. Примјера ради посао у Њемачкој пао нам је за 80 одсто, али зато нам је пословање са Италијом порасло скоро за 100 одсто", додао је Петровић.

С обзиром на то да је извоз ослабио, поједини произвођачи успијевају да се ослоне на домаће купце. Директор приједорске фирме "Гаврановић" Перо Гаврановић каже да тренутно највише раде за кладионице и коцкарнице у земљи, док их у наредном периоду очекује посао опремања 30 соба у Њемачкој.

"Прије смо имали много више послова у земљама Европске уније, док нам је данас домаће тржиште привлачније, али укупно посла ипак има мање него раније. Сарађивали смо ми и са купцима из Швајцарске, Аустрије и Хрватске, али скок трошкова рада и материјала приморао нас је да коригујемо цијене готових производа, што је неким, вјероватно, теже пало", нагласио је Гаврановић.

POPLAVE-ITALIJA-230925

Мајка и беба спасене са крова аутомобила из набујале ријеке: Испливао драматични снимак

Према подацима УИО БиХ је у протеклих осам мјесеци увезла 41,9 милиона килограма намјештаја у вриједности од 279,8 милиона КМ, што је количински мање, али новчано више у односу на исти период прошле године, када је увезен 45,1 милион килограма за 268,6 милиона КМ. Највише намјештаја ове године увезено је из Кине и то у вриједности од 82,42 милиона КМ, док је на столове, столице, ормаре и друге сличне производе из Србије отишло 40,05 милиона, а из Турске 35,48 милиона КМ.

(Глас Српске)

Podijeli:

Large banner