Kompenzacije kao oslonac likvidnosti privrede

"Ovih 10 godina iza nas možemo reći da je to uspješan projekat koji je jedinstven u ovom regionu i možda je malo zemalja u Evropi koliko sam imao priliku da pratim da je organizovalo jednu ovako uspješnu multilateralnu kompenzaciju koja je postigla rezultate da je na jednom malom tržištu već imamo preko milijardu i 500 miliona kompenzovanih obaveza", rekao je Goran Račić, predsjednik Privredne komore Republike Srpske

Ukupni podaci pokazuju da su u sistemu najaktivnija privatna preduzeća, koja učestvuju sa 32 odsto kompenzovanih obaveza. Javna preduzeća i trezor imaju po 26 odsto, javni fondovi devet, a gradovi i opštine četiri odsto.

"Najveće učešće imaju privatna preduzeća što govori da je sam sistem odgovorio svom zadatku da se likvidnost ubrza i u komunikaciji sa prvim preduzećima u sistemu imamo da kažemo pozitivne reakcije imamo reakcije da se broj učesnika povećava obim raste a u 2025 godine postignut najveći obim ukupnih kompenzovanih obaveza 205 miliona" rekao je Boris Srdić, direktor banjalučke berze.

I Privredna komora Republike Srpske redovan je učesnik svih kompenzacionih krugova, a rezultati, kažu, pokazuju da prostor za bolje korišćenje ovog mehanizma i dalje postoji.

"Mi kao privredna komora Republika Srpske redovno prijavljujemo svoje obaveze na svaki multilateralni krug i u svakom tom ciklusu imamo jako zavidne rezultate i uspjehe bilo bi dobro kada bi privrednici prepoznali mogućnost da budem kompenzacija koje organizuje berza, kompenzuju svoje obaveze izmire i na taj način poprave unutrašnju likvidnost na samom prostoru Republike Srpske", kaže Goran Račić, predsjednik Privredne komore Republike Srpske

Za deset godina, kroz 54 multilateralne kompenzacije, obaveze je kompenzovalo 2.820 od ukupno 8.300 registrovanih učesnika, kao i 80 poslovnih subjekata iz Federacije BiH. Da bi se dodatno unaprijedio promet na berzi, razvija se i posebno tržište kratkoročnog duga i hartija od vrijednosti.

"Dužnici će izdavati akcenti nalog svojim dobavljačima, povjeriocima, sistem će sam prepoznavati datum na koji se ta obaveza mora izmiriti i automatski će vršiti plaćanja sa računa dužnika na račun povjerioca. Sam taj nalog imaće mogućnost da bude tržišni materijal na tržištu novca na banjalučkoj berzi", kaže Boris Srdić, direktor Banjalučke berze.

U narednom periodu akcenat će biti na digitalizaciji procesa i razvoju tržišta kratkoročnog duga, koji bi trebalo da omogući brže izmirenje obaveza i veću fleksibilnost učesnika.