Zabranjeni radovi na pravoslavnom molitvištu u Lukavcu

"Ова зграда је грађена на темљима старе школе, добровољним радом мјештана, прилозима, донацијама. Овдје нико није учествовао материјално ни општина ни министарство. Требали би да поздраве ову акцију, а не да нас спутавају", каже Миладин Маљеновић из Горње Бријеснице.

"Овдје неко очигледно не поштује Дејтон. У Дејтону је загарантовано право повратак сваком на совје. Међутим, овдје се очигледно види да неко спречава повратак", каже Миладин Недић из Пањика.

А то не можемо прихватити, поручују из грађевинског одбора. Кажу и да је забрана радова услиједила одмах по разговору са градоначелником Лукавца који је одобрио, а потом и забранио наставак радова. 

"Не слажемо се са тим да можемо сметати на својој земљи и да нам неко спречава повратак. Немају право. По Анексу 7 Дејтонског споразума они су нама дужни да обезбиједе и инфраструктуру и све ми константно имамо проблеме. Проблеме имају и мјесне заједнице Тумаре које су се вратиле", каже Лази Трипуновић из Завичајног удружења мјештана Горње Бријеснице.

У Тумарама, као и у свим српским повратничким озренским селима, напади на Србе и пљачкање њихових кућа постали су готово свакодневница. Страхују од нових инцидената. 

"Поново бих апеловао на све институције, од града Лукавца, кантона, федерације, државе, власти Српске и Србије, међународне заједнице да помогну људима који су овдје живјели да им се помогне да обнове куће и да им се створе нормалнои услови и заштите сви повратници на подручју града Лукавца", каже Љубиша Мијатовић из Тумара.

У Горњој Бријесници, у којој су Срби кренули у обнову објекта, прије рата живјело је око 570 становника. Сви су протјерани. До данас се нико није вратио, али многи имају намјеру. Управо због тога молитвиште, на којем је неколико пута скрнављен и крст, представља симбол повратка и обнове српских кућа у овом селу.