Otrovna biljka se širi uz potok: Izaziva krvavo povraćanje, a može biti i smrtonosna

Izvor:

Jutarnji.hr

27.08.2025

12:38

Komentari:

0
Vinobojka, otrovna biljka
Foto: Printscreen/Youtube/Magija iz prirode

Na uređenom šetalištu uz potok Kustošak u zagrebačkom naselju Voltino ovih dana vlasnici pasa, djeca i prolaznici mogu naići na, čini se dobronamjernu, poruku jednog od tamošnjih stanara. Naime, na komadu papira, ostavljenom na nekakvom rastinju koje se raširilo ispred jednog od ograđenih vrtova u nizu, piše: "Oprez! Ne trgaj me, otrovan sam. Sam si kriv sebi".

Упозорење је јасно - поручује пролазницима да не дирају биљку јер је отровна. У поруци се, додуше, не наводи о којој је врсти ријеч, а не зна ни ко ју је оставио. Не би ли покушали сазнати нешто више, новинари портала Јутарњи.хр усликали су биљку, а фотографије послали једном од стручњака, који је закључио да је ријеч о америчком кермесу, односно винобојки, преноси Јутарњи.хр.

"Отровно или љековито, како коме", поручио је вртлар.

Аутомобил

Стручњаци откривају да ли треба повлачити ручну кочницу приликом паркирања

Винобојка (Пхyтолацца америцана Л.) је вишегодишња зељаста биљка која може нарасти до три метра, развијајући разгранату и усправну, поприлично дебелу стабљику чија боја прелази из зелене, преко црвене у карактеристичну љубичасту боју. Листови су дуги, јајасто-елиптични, а цвјетови мали, бијели. Биљка је најпрепознатљивија по тамноцрвеним округластим бобицама који дозријевају средином љета.

Поријеклом је из Сјеверне Америке, а у Европу је, точније у Француску, унесена у 18. вијеку као украсна и љековита биљка. Временом се проширила, а данас се може видјети по двориштима, уз путеве и живице, на запуштеним пољопривредним површинама, у шумама... На нашим је просторима први пут уочена у 19. вијеку те се сматра инвазивном врстом јер потискује аутохтону флору.

policija rotacija

Утопио се младић (24) у Завојском језеру

Агроклуб пише како једна биљка може створити од 1500 до 7000 сјеменки годишње, док сјеменке у тлу задржавају клијавост и до 40 година. Исти портал наводи како су сви дијелови биљке садрже отровне супстанце, али се њихов удио мијења с обзиром на дио биљке, старост биљке и подручје на којем биљка расте. Млади изданци и младо лишће су јестиви, али само прокувани. Тако су се у Сјеверној Америци користили као шпинат, али тек након троструког кувања и мијењања воде.

Коријен и бобице отровни су за људе и многе сисаре. За псе и коње је доказана отровност, док је медвједи, ракуни и вјеверице могу појести одређену количину без посљедица. За многе птице гроздови су богати извор хране, зато се нове популације винобојке шире првенствено путем птичјег измета, пише Агроклуб.

Marija Zaharova

Захарова: Запад је Зеленском дао крвави опрост гријехова

"Смртоносна доза ове биљке би за одраслог човјека била око 85 грама, што би значило да би опасна доза бобица за одраслог човјека била од око 17 бобица па на више. Двогодишње дијете би могло умријети већ од двије бобице. Проблем је што се ова процјена базира на експериментима проведеним на мачкама. Ипак, дјецу је боље упозорити на отровност биљке.

vatrogasci

Избио пожар у вртићу, дјеца хитно евакуисана

Ако се поједе већа количина винобојке у периоду од три до шест сати организам може развити сљедеће симптоме: грчеве пробавног тракта, осјећај жарења у устима, грлу и једњаку, пролив, тешкоће с дисањем, вртоглавицу и несвјестицу, главобољу, неправилан рад срца, повраћање, крвави пролив, крваво повраћање, а смрт најчешће наступа због парализе дисајног система", наводи ауторка чланка на Агроклубу Весна Мијат, заљубљеница у природу и агроном по струци.

Podijeli:

Large banner