Užas: Đak izgubio svijest zbog TikTok izazova - ovo dovodi i do oštećenja mozga

Школа је хитно заказала Савјет родитеља, те упозорила све да међу дјецом опет влада овај веома опасан тренд. Забринути родитељи прослиједили су упозорење порталу Телеграф, наглашавајући да је кључно скренути пажњу јавности на ову опасност.

Дјечак је сада добро, осим што је преплашен, као и родитељи који стрепе ко би могао бити сљедећа жртва и да ли ће проћи без тежих посљедица као овај ученик.

Овај инцидент, иако шокантан, нажалост није изолован случај. С почетком сваке нове школске године, ТикТок изазови поновно оживљавају, а њихове посљедице могу бити изузетно опасне. Слична ситуација, која се десила крајем прошле године, примјер је да се ова опасна "игра" дешавала и раније. Ученик ОШ "Десанка Максимовић" у Новом Пазару онесвијестио се док је задржавао дах пред камером и групом дјечака, који су га прво држали за груди у покушају да га спријече да дише, а када се онесвијестио пустили су га да падне и покушали да га освијесте.

Годинама уназад, овај изазов популаран је широм свијета, а трагично је то што је због њега живот изгубио велики број тинејџера. У Србији није било трагичних случајева изазваних овим изазовом, али забринутост родитеља из дана у дан расте.

Како функционише "игра дављења"?

У овој опасној "игри", која се обично одвија у школским тоалетима или у близини школе, учествује најмање троје дјеце. Један ученик, познат као "дављеник", бива притиснут на грудни кош или грло, а циљ је да издржи што дуже без ваздуха све док не падне у несвијест. Други ученик извршава притисак, док трећи снима све за друштвене мреже. Нажалост, ова "игра" није само безазлена забава, већ носи озбиљан ризик од гушења, оштећења мозга па чак и смрти.

Зашто је изазов толико опасан?

Катарина Јонев, стручњак из области безбједности на интернету, упозорава да дјеца која учествују у овим изазовима не размишљају о посљедицама. Разлог за то лежи у неколико кључних фактора:

Недостатак критичког размишљања: Дјеца у овом узрасту нису у стању да процјене ризик и не схватају да им се може десити нешто лоше.

Притисак вршњака: Жеља за припадањем и уклапањем у групу често надвладава здрав разум.

Потрага за пажњом и лајковима: Свијет друштвених мрежа, са својим алгоритмима и системом награђивања у виду лајкова и пратилаца, ствара притисак да се учествује у трендовима, без обзира на опасност.

- Дјеца вапе за пажњом, а ако је не добију у сопственом дому, тражиће је на погрешан начин и на интернету - истиче Јонев.

Нажалост, "blackout challenge" већ је однио неколико живота широм свијета. Јонев подсјећа на трагичне случајеве.

- Прије 3 године је дјечак од 10 година изгубио живот у ,,blackout" изазову јер је стезао каиш око врата, прије неколико мјесеци је дјечак завршио у болници јер је тражио од друга да му држи кесу на глави да би изгубио ваздух. У двије београдске школе гдје сам прошле недјеље држала предавања, на питање дјеце да ли знају неки ТикТок изазов највећи број њих је одговорио да знају за оне гдје се задржава дах или гуши! Неријетко се дешава са се овај изазов одиграва у близини школа, па чак и у школским тоалетима па треба бити на опрезу! - навела је она у свом апелиу прошле године.

Ова опасна "игра" није само локални проблем, већ глобални феномен који је лако доступан свакоме ко има приступ интернету, а питање које се само намеће је - Како се борити против тога?

- Зависи од узраста. Дијете се васптава од најранијег узраста. Током одрастања се гради однос повјерења у родитреље и самопоуздање које омогужава да дијете самостално доноси одлуке и да има свијест о посљедицама које одређена понашања доносе. Дијете које вјерује родитељима, чије су вриједности чврсте и које има самопоуздања, не само да неће учествовати у оваквим изазовима, већ ће понекад успјети да на неки асертиван начин убеди и друге да не раде такве ствари - рекла је за портал Телеграф.рс психолог Марина Надејин.

Како истиче Надејин, тинејџерске године су вријеме када мозак још увијек није функционално развијен. То значи да дјеца не могу увијек да предвиде и да разумију посљедице свог понашања. Имају осјећај да ништа не може да им се деси, да ништа не може да их угрози. Они конитнивно знају да је такав изазов опасан, али верују да њима ништа не може да се деси.

- Не можемо дјеци забранити да учествују у изазовима, живимо у доба мрежа, али треба да их научити да постоји употреба и злоупотреба. Родитељи у почеку треба да контролишу све, а како дијете расте и сазрева треба да смањи контролу, али никако и да је потпуно прекине - објаснила је психолог.

- Превентива, разговор, објашњење шта је дозвољено, шта је безбједно, шта није, пуно разговора и објашњавања, покушавање да се нађе нека друга опција да се дијете докаже, прикаже, на примјер спорт, музика, писање, глума. Свако дијете је у нечему добро - додаје.

Она истиче и да овакав вид изазова нису у наше животе донијеле друштвене мреже.

- Увијек су постојали разни изазови. Некада је то било паљење прве цигарете, конзумирање психоактивних супстанци, уличне трке. Прије двадесет година Устаничка улица је била омиљено мјесто за организовање врло озбиљних ноћних уличних трка - објаснила је.

Оно што се јесте промијенило је да све млађа дјеца сада улазе у то. Некада је највећи ризик почињао са дванаест година, сада се та граница спушта на десет.

- Прихватање у групу је за дјецу веома важно. Никаква казна или забрана неће спријечити такве грешке. Дешава се да дјеца врло рано направе неки такав инцидент и то је одлична прилика да се са дјететом поразговара и да се види шта је друго могло да се уради, како је могло другарима да каже "не", како је могло да заштити другаре и да ли је постојао неки другачији начин да се докаже. Чини ми се да су раније институције више радиле на томе. Сада је све на родитељу, а грешке се лако праве. Ако дијете дође и призна вам шта хоће да урадите, а ви му кажете да је "глуп и да тако нешто може само њему да падне на памет", оно ће се повући и више неће имати потребу да долази код вас - објашњава она.

Ипак, она истиче да постоји начин да се дијете заштити од тога.

- Изградња самопоуздања, доброг система вриједности, мало контроле и ограничења времена на друштвеним мрежама и прије свега добар однос са родитељима довешће до тога да дијете буде зрело и да прави мање "грешака". Добра вијест за родитеље је да то све прође. Већ са неких 17-18 година дијете је способно да донесе зрелу одлуку, некада је то касније, али родитељи већ у том периоду могу мало да одахну - закључила је.

(Телеграф.рс)