Pozovi 1413: Sanja Velimir, majka dvoje djece, treba našu pomoć

Посјетили смо Сању и њену породицу.

Сања Велимир данас пуни 32. године. Умјесто у торту и свјећице, са надом, вјером и тихом молитвом гледа у иконе и моли се да јој Бог врати здравље. Да јој врати нормалан живот о коме је маштала, да њена дјеца одрастају уз мајку. Данас, прикована за кревет због тешке дијагнозе карцинома дојке, једва говори, не може сама о себи да брине, али је ту, присутна душом и срцем које без престанка куца љубављу за своју породицу. Њена највећа жеља је да оздрави. Да још дуго буде дио породице коју је стварала. Да живи.

"Радила сам као трговац. Тражила сам ту љубав, ишла сам у живот као млада, наиђе Марио и фино смо живјети, прва трудноћа фино изнесем. Све било уредно и онда тај 26.10. нећу никада да заборавим", каже Сања.

Одмах након рођења првог дјетета, Сања и њен супруг Марио дочекали су вијест о новој трудноћи. Радост је убрзо замијенила забринутост. Болови у леђима, кашаљ, умор. Услиједила је дијагноза која мијења све. Карцином, уз метастазе на плућима, костима и кичменом стубу. По уласку у 9. мјесец трудноће одмах су је породили и кренули са тешким лијечењем. Хемотерапије, зрачења, болнице... Почетком 2023. њено стање се привремено побољшало, али су се метастазе вратиле, овај пут и на мозак, уз додатну дијагнозу епилепсије.

"Рекли су да не гарантују ни за њу ни за дијете. Дијете је 15 дана било на интензивној, супруга 2 дана. Њој су прогнозирали мјесец дана. ", прича Марио.

"Битно ми је било да оздравим, да мало станем на своје ноге, дан када сам излазила из болнице, не могу да вам опишем", каже Сања.

Болест је полако, али немилосрдно, погодила све сегменте њиховог живота. Због Сањиног здравственог стања, супруг Марио је морао напустити посао како би се у потпуности посветио њези и бризи о породици. Из Новог Града преселили су у Бању Луку, како би били ближе медицинској помоћи. Данас живе као подстанари, скромно, без сталних примања, али с огромном вољом да се изборе за живот.

"Јако тешко, али нам је битно да смо на окупу сви, Боримо се. Људи нам помажу колико могу, али се надамо да ћемо и то превазићи", каже нам Марио.

Сања не тражи сажаљење. Тражи шансу. Шансу да њена дјеца одрастају уз мајку. Да породица остане на окупу. Да имају једнаке могућности као сви, да живе. Они су сада на измаку снага и потребна им је помоћ добрих људи. Борба је тешка, а свака подршка много значи. Позивом на број 1413, сви људи великог срца могу дати свој мали допринос у њиховој животној борби. Број је активан до краја септембра, а сваки позив је корак ближе оздрављењу и нади за боље сутра. Такође, уплатом на жиро рачун хуманитарне организације „Будимо људи“, пружамо не само материјалну помоћ, већ и наду, љубав и снагу да се настави даље.