Neprijatno iskustvo sa svadbe: Mlada djeveruši zabranila da povede momka, razlog poražavajući

Позивница за свадбу увијек звучи као част. Али, шта ако уз њу дође и ограничење које нас учини усамљеним, умјесто уваженим?

– Управо то сам доживјела када сам, иако дјеверуша на вјенчању блиске пријатељице, сазнала да не могу да поведем пратњу, јер нисам била у “озбиљној вези”, пише Симон Пеџет, лајфстајл писац за Bussines Insider.

Проблем и правила која искључују

У раним тридесетим, након раскида дуге шестогодишње везе, почела сам да излазим и недавно сам упознала некога ко ми се допадао, колегу новинара, пажљивог и шармантног, савршеног за свадбеног госта.

Ипак, када сам питала младу и њеног вјереника могу ли да га поведем, добила сам одговор: “Само озбиљни парови, они који живе заједно или планирају брак.” Њихов аргумент био је да не желе “случајне људе” на фотографијама.

– Мене је то погодило. Ако сам довољно важна да стојим поред ње док изговара судбоносно “да”, зар нисам довољно одрасла и да сама одлучим кога бих довела?

Да буде горе, испоставило се да сам једина одрасла особа на вјенчању без пратње. Једини сингл гост осим мене био је д‌јечак који је носио бурме.

Свијет

Ни оставка Макрона не може их спасити: Француској пријети грчки сценарио

Свадбе јесу скупе и организационо захтевне, али једна столица више не би пореметила буџет, док би мени улепшала вече. Бити једина особа без партнера међу паровима значи осећати се изостављено и под лупом.

У мом случају, то је значило непријатна питања рођака о бившем и о плановима за децу, док сам се борила са неудобном хаљином деверуше и осјећајем да свима сметам у разговору.

Парадоксално, неколико “озбиљних” парова са венчања касније се развело, док ја и даље стојим иза тога да присуство “случајног” партнера није проблем, већ начин да се гост осјећа прихваћено.

Знак уважавања

Не кривим пријатељицу за њено правило, али вјерујем да би сви одрасли гости требало да имају право на “плус-оне”, без обзира на статус везе. То није само питање бонтона, већ и инклузије.

Ако финансије не дозвољавају, парови могу да смање листу гостију, али не би требало да праве разлику међу пријатељима по основу њихове романтичне ситуације.

Моја каснија искуства то су и потврдила. Када ме је друга пријатељица позвала на своје венчање, иако сам тада била соло, понудила ми је да поведем кога желим, чак и пријатељицу. Тај гест ме је учинио не само добродошлом, већ и виђеном.

Инклузија је важнија од правила

Животне приче нису увијек уклопиве у шаблоне “озбиљно” или “неозбиљно”.

Зато би правило требало да буде једноставно: ако већ дијелите позивнице, дајте сваком одраслом госту право да доведе некога. На крају, вјенчање би требало да буде славље љубави, а љубав се препознаје и у томе како уважавамо друге, преноси Она.рс.