Ни оставка Макрона не може их спасити: Француској пријети грчки сценарио

Али, док би Макронов одлазак био политички земљотрес на европској дипломатској сцени, све је више сумњи да би то разријешило блокаду која гуши Пету републику. Проблеми Француске д‌јелују дубље, пише Politico.

Макрон већ тражи свог петог премијера за мање од двије године, очекујући да ће Франсоа Баиру 8. септембра бити смијењен због непопуларних мјера за смањење огромног буџетског дефицита.

Али да ли би нови премијер, кога би предложио Макрон, могао да прогура милијарде евра уштеда које земљи требају да избјегне дужничку кризу? И да ли би нови ванредни избори створили стабилну већину? Ни једно ни друго не д‌јелује вјероватно. А чак и да би Макрон поднио оставку, његов насљедник би се готово сигурно суочио са истим препрекама.

Готово 70 година институције Пете републике одолијевале су, без обзира на штрајкове и масовне протесте. Предсједници су углавном издржавали до краја мандата, иако непопуларнији него на почетку. Систем је опстајао.

БиХ

Велика мистерија испод светиње: Нова открића у манастиру код Требиња срушила старе теорије

Данас, међутим, парламент је у блокади, буџетски преговори су у застоју, а шапат о социјалним немирима постаје све гласнији. Финансијска тржишта су нервозна, а и сам Бајру упозорава да Париз може завршити у грчком сценарију ако се потрошња не заузда.

На тој позадини, крајње десни лидер Националног окупљања Жордан Бардела и крајње лијеви Жан-Лик Меланшон, чије странке заједно држе трећину места у Народној скупштини, отворено позивају предсједника да оде.

Разговор о његовом одласку више није бизарна идеја - у њега се укључују и угледни политички коментатори и појединци са центра деснице.

"Чујемо то чак и од људи блиских Макроновом табору. Нелагодност је стварна", рекао је Матје Гаљар, анкетар из Ипсос Франце.

Макрон, ипак, готово сигурно неће "бацити пешкир", тим прије што би његов превремени одлазак - предсједнички избори нису заказани до 2027. - мало тога ријешио.

Регион

Дјевојка упуцана на мотору: Очевици откривају шта се десило, пронађена једна чаура

Истраживања показују да би нови парламентарни избори вјероватно опет донијели подијељен парламент, уз неколико мјеста више за крајње десно Национално окупљање Марин Ле Пен.

"Политичари погрешно вјерују у мит да Французи бирају вођу и затим му дају радну већину у парламенту", рекао је француски уставни стручњак Бенжамен Морел.

Тај мит, каже он, срушио је управо Макрон када је 2017. побиједио као либерални "рушитељ Система" и разбио двопартијску традицију Француске. Пукотине које су тада настале сада га прогоне.

"Нисам видио оволику неизвјесност још од 1968. године", рекао је Ерик Шане, бивши главни економиста осигуравајуће куће AXA, мислећи на студентске протесте и штрајкове из маја 1968. који су парализовали земљу.

"Од‌једном не знаш шта се дешава с твојом економијом, твојом владом", каже он.

Макрон, познат по тврдоглавости, често одбацује могућност превременог одласка. Већ осам година доминира француском политиком, постајући и поларизујућа фигура, док обећања да ће од земље створити "стартап нацију" нису испуњена.

Република Српска

Додик: Љубав српског народа према цркви јача од свега

Добро зна да нема назнака да су француски политичари спремни да оставе по страни под‌јеле и ријеше буџетску кризу у интересу нације, преноси Нова.

"Наставићемо да продубљујемо дефицит, ништа се неће десити и ситуација ће се само погоршавати", каже Гаспар Ганцер, бивши савјетник социјалистичког предсједника Франсоа Оланда.

Али опозиција би погријешила ако мисли да може смјенама премијера, новим изборима или чак превременим предсједничким изборима да избјегне горки лијек штедње, упозорава Шане.

"Ако људи почну да мисле да није страшно и да можемо живјети са дефицитом, идемо ка пуној кризи. Њемачка ће почети да мисли да је Француска озбиљан проблем и ЕЦБ неће моћи да помогне француској влади у управљању дугом", каже он.

По њему, Њемачка би могла да постави услове за било какву помоћ ЕЦБ.

Али чак и ако би Берлин извршио притисак, питање је да ли би Француска слиједила. Ако се узму у обзир протести Жутих прслука од 2018. до 2019., протести против пензијске реформе 2023. и садашњи позиви на општи штрајк, очигледно је да француска јавност нема воље за одрицањима и мјерама штедње.

Када је ријеч о уклањању Макрона, Француска, са својом историјом револуционарних убистава краљева, добро разумије и привлачност и опасности "сјече главе".

Лако је тражити његов одлазак, али Француска мора да буде спремна и на хаос који би услиједио, преноси Нова.