Ако Иран затвори Врата жалости свијет тоне у ноћну мору

Како је објављено у извјештају, ситуација у Либану била је кључна за прекид ватре, који је "сада прекршен на свим фронтовима".

Агенција "Тасним" преноси став иранских званичника који кажу да због "злочина ционистичког режима у Либану" неће бити наставка дијалога док се не испуне ставови Ирана и Хезболаха.

Свијет

"Блокада, блокаде која блокира блокаду": Да ли ће Хути затворити Баб ел Мандеб?

Додаје се да Иран сада креће у "потпуну блокаду Ормуског мореуза".

Техеран је претходно дозвољавао пролаз кроз кључне руте одређеним бродовима, али под условима које је диктирао Иран.

И то није све. Најављена је и блокада мореуза Баб ел-Мандеб, познат као врата жалости, који спаја Црвено море с Аденским заливом и Индијским океаном, што ће, ако се деси, гурнути цијели свијет у још већи хаос.

Иран је савезник с милитантном групом Хута у Јемену, који се граничи с том уском тачком, а који би, према тамошњим информацијама требало да блокира овај кључни пролаз.

Ноћна мора за Европу

Затварање мореуза Баб ел-Мандеб за свијет би била ноћна мора, јасна је Елисабет Кендал, стручњак за Блиски исток и предсједник Гиртон Колеџа на Универзитету Кембриџ.

Жртва би, додаје она, била Европа.

Свијет

Иран се огласио након напада на Кувајт: Законита самоодбрана

"Ако истовремено имате ограничења у Ормуском мореузу и ескалацију у Баб ел-Мандебу, то би озбиљно пореметило – ако не и парализовало, трговину према Европи. Све виси о концу, зависно од наредних потеза", рекла је.

Могу ли то Хути урадити?

Иако многи у свијету тврде да Хути немају ту снагу да блокирају пролаз, они су раније већ показали да то могу.

Током рата у Гази, блокирали су Баб ел-Мандеб за бродове које сматрају повезаним с Израелом или Америком.

Због честих напада на бродове, осигуравајуће компаније су одбијале да покривају ризике, што је смањило промет. У мају 2025. САД и Хути су постигли примирје, након чега је мореуз поново отворен.

Посљедњи дани показују колико би лако Хути могли поново изазвати поремећаје.

Од краја марта, лансирали су ракете и дронове према Израелу, чиме су наговијестили улазак у рат, за сада против Израела, не директно против САД.

Економија

Празне се националне резерве нафте, а ово би могле бити тешке посљедице

Бивши амерички дипломата Набил Хоурy изјавио је за "Ал Џазиру" да ти напади представљају "симболично, а не пуно учешће".

"Ако би Хути заиста жељели ући у рат, њихово оружје било би затварање Баб ел-Мандеба", рекао је.

"Довољно је да испале неколико пројектила на бродове и сав комерцијални промет кроз Црвено море би стао. То би била црвена линија, након чега би брзо услиједили напади на Јемен", додао је он.

Зашто је мореуз Баб ел-Мандеб толико важан?

Као што смо већ навели, мореуз Баб ел-Мандеб се налази између Јемена на арапској страни Црвеног мора и Џибутија и Еритреје на афричкој страни.

Поморски саобраћај из Индијског океана и Аденског залива мора да прође кроз њега да би се дошло до Суецког канала.

Дугачак је 115 и широк 36 километара, и представља неопходну везу у глобалној трговини од отварања Суецког канала 1869. године, јер је на тај начин створен најкраћи морски пут између Европе и Азије.

Кроз мореуз Баб ел-Мандеб пролази 12 одсто светске нафте.

Свијет

NBC: Иран срушио амерички авион Ф-15 користећи кинеску ракету лансирану с рамена?

Тачније, приближно пет милиона барела нафте, која потиче из земаља Блиског истока и Азије и намијењена је Западу, дневно пролази овим мореузом.

Осим тога, кроз Баб ел-Мандеб пролази и осам одсто свјетских танкера за превоз течног природног гаса (ТПГ), што га чини виталном артеријом за глобално снабдијевање енергентима.

И ту није крај - мореуз је и дио главне комерцијалне везе између Истока и Запада, са десетинама теретних бродова који свакодневно пролазе кроз његове воде.

С обзиром на затварање Ормуског мореуза готово обуставило пролаз око 20 свјетске нафте, то значи да би уз затварање Баб ел-Мандеба укупно било угрожено и до четвртине глобалног снабдијевања енергијом.

То даље значи да би сви осјетили посљедице које би се могле огледати у:

• расту цијена горива и енергије
• поскупљењу хране и производа
• поремећају у индустрији
• јачању инфлације...