Празне се националне резерве нафте, а ово би могле бити тешке посљедице

Рат са Ираном и затварање Ормуског мореуза — кључног поморског пролаза кроз који је прије сукоба пролазило око 20 одсто свјетске трговине нафтом — изазвали су шок у снабдијевању нафтом какав није виђен деценијама.

Због тог притиска, земље широм свијета ужурбано траже алтернативе како би надокнадиле количине које више не стижу.

Многе владе, посебно у азијским државама које у великој мјери зависе од енергената са Блиског истока, увеле су и мјере за смањење потражње за горивом.

Међународна агенција за енергију (ИЕА) у марту је координисала масовно пуштање око 400 милиона барела нафте из хитних залиха индустријализованих земаља. Циљ тог потеза био је да се обезбиједи довољно снабдијевање и стабилизује цијена нафте.

Прије рата, на глобалном тржишту сирове нафте понуда је била већа од потражње, а велике економије створиле су огромне стратешке резерве. Највеће залихе на свијету имају Кина, САД и Јапан, пише Дојче веле.

Најмање за два мјесеца потрошње

Према подацима америчке Управе за енергетске информације (ЕИА), Кина је у децембру 2025. године у својим залихама нагомилала готово 1,4 милијарде барела, укључујући комерцијалне и државне резерве.

САД је у својој стратешкој резерви нафте држао око 413 милиона барела, уз додатних 411 милиона барела у комерцијалним залихама. Јапан је имао треће највеће стратешке залихе, са око 263 милиона барела у државним резервама.

Земље Европске уније дужне су по закону да складиште нужне резерве које одговарају најмање 90 дана увоза или 61 дану потрошње.

Државе чланице учествовале су са око 20 одсто у пуштању 400 милиона барела у оквиру координисане акције ИЕА, при чему је Њемачка на тржиште послала 19,5 милиона барела, Француска 14,6, Шпанија 11,6 и Италија 10 милиона.

Према подацима ЕИА, Индија је имала око 21 милион барела у својим стратешким резервама. Оне тренутно покривају само око 9,5 дана нафте коју је иначе увозила, упозорава савјетодавна компанија Ес енд Пи глобал.

Када се укључе залихе државних нафтних компанија, покривеност расте на око 74 дана.

Уз те стратешке резерве, на располагању су се нашли и милиони барела руске нафте који су остали у танкерима заглављеним на мору, након што су САД привремено ублажиле санкције како би повећале глобално снабдијевање.

Средство за смиривање тржишта

Досад су те залихе помагале да се ублажи енергетски шок и смање поремећаји у снабдијевању. Но, готово три мјесеца након избијања рата, промет кроз Ормуски мореуз и даље је блокиран. Тржиште се ових дана надало договору Вашингтона и Техерана, али очигледно то није тако лако.

Како се наставља поремећај у снабдијевању, тако и државе посежу за својим стратешким и комерцијалним залихама.

ИЕА је саопштила да су се глобалне залихе нафте у марту и априлу смањивале рекордном брзином и да су сада мање за 246 милиона барела.

Директор агенције Фатих Бирол недавно је упозорио да залихе нафте „нису бесконачне“ и да се „веома брзо“ смањују широм свијета. Нагласио је и да ће бити потребно „много времена“ да се производња и капацитети прераде врате на ниво прије рата.

Америчка инвестициона банка Голдман Сакс прошле седмице објавила је слично упозорење о брзом смањивању резерви нафте. Главни економиста Капитал економикса Нил Ширинг написао је 18. маја у анализи да би, настави ли се садашњи темпо пражњења, комерцијалне залихе нафте могле пасти на критично ниске нивое до краја јуна.

Ако се услови снабдијевања ускоро не побољшају, цијене би могле нагло порасти, упозорио је Ширинг.

На крају и – несташица?

Стање би могло изазвати панику на тржишту и страх од несташица, посебно током врхунца љетне потражње. Ако се поремећај у снабдијевању настави, недостатак се неће једнако осјетити у свим дијеловима свијета и у свим секторима, сматра Антоан Халф, стручњак за енергетику из Центра за глобалну енергетску политику Универзитета Колумбија.

Најтеже ће вјероватно бити погођене азијске земље због велике зависности од енергената са Блиског истока, док су ваздушни саобраћај и авио-гориво међу секторима који ће највише осјетити посљедице.

Раст цијена нафте осјетиће се свуда, укључујући и земље које располажу великом домаћом производњом попут САД-а, рекао је Халф. Цијене су већ скочиле у односу на оне прије сукоба, што одражава ограничења у снабдијевању и геополитички ризик.

Истовремено се брзо мијењају и зависне су од актуелних вијести: падају када се најави брзо рјешење сукоба, а расту када изгледа да ће мореуз дуже остати затворен.

Хелима Крофт из РБЦ Капитал маркетса сматра да тржишта можда потцјењују тежину рјешавања сукоба. Темељна је чињеница, написала је у извјештају, да се очекивања о брзом и потпуном поновном отварању Ормуског мореуза темеље на нереалним претпоставкама о лакоћи рјешења и стратешким интересима укључених страна.

Резерве нису бесконачне

Ако се настави тренутни поремећај у снабдијевању, кумулативни губитак нафте премашиће милијарду барела до краја мјесеца, а до краја јуна већ ће достићи 1,5 милијарди барела.

То би могло лансирати цијену нафте према врхунцима из 2008. године, након чега би пад потражње стабилизовао тржиште.

Неке земље већ су увеле мјере за смањење потражње и штедњу горива, попут краће радне седмице на Филипинима и смањења употребе превоза у Пакистану.

Упркос смањењу залиха, владе су опрезне према новом координисаном пуштању нафте из стратешких резерви.

Француски министар финансија Ролан Лескир, који је прошле седмице угостио колеге из Групе седам, изјавио је за Фајненшел тајмс да су залихе „ограничене“ и да их није могуће ослобађати без јасног увида у трајање и интензитет сукоба.

Халф сматра да, ако Ормуски мореуз остане блокиран дуже вријеме, владе неће имати много могућности да истовремено обезбиједе снабдијевање и задрже цијене под контролом.

Пуштање нафте из стратешких резерви може помоћи, али само до одређене мјере. Јер количине резерви нису неограничене.