Како је Јосип Броз добио надимак Тито: Било да је био Пољак, Нијемац или Мађар

Управо је тај надимак постао симбол једне епохе, државе и политичке моћи која је деценијама обликовала животе милиона људи на простору бивше Југославије.

Ипак, иза кратког и звучног имена које се лако памти крије се прича о илегалном раду, тајним идентитетима и времену у којем су псеудоними били питање опстанка. Деценијама су кружиле разне теорије, од оних да је име настало случајно, па све до готово филмских прича о томе да "Тито" заправо није једна особа, већ тајна организација.

Управо зато питање како је Јосип Броз Тито добио надимак и данас изазива огромну пажњу, јер мало који политички надимак на Балкану носи толико мистерије, симболике и историјске тежине.

Надимак који се први пут појавио 1934. године

Према историјским записима, име Тито први пут се званично појављује 10. августа 1934. године у партијским документима. У записницима сједница Централног комитета КПЈ, у рубрици "присутан", уписано је управо то име.

Како наводе Иво и Славко Голдштајн у књизи "Тито", псеудоними су у то вријеме били обавезни због конспиративног рада. Челни људи илегалног покрета морали су да користе више различитих идентитета како би избјегли праћење и хапшења.

Занимљиво је да је сам Јосип Броз касније тврдио да иза надимка не стоји никаква велика тајна.

"Име Тито носим још из периода 1934-36. године, не сјећам се тачно од када. Није било никаквих посебних разлога што сам изабрао баш то име. Просто, то име је веома често у мом родном крају у Загорју", говорио је Тито.

Управо се у том детаљу крије одговор који је многе разочарао, али и додатно заинтригирао, јер док су једни очекивали велику симболику, историчари углавном вјерују да је надимак заправо изабран врло практично да звучи познато људима из Хрватског загорја и да не изазива сумњу.

Теорија која је годинама кружила међу народом

Ипак, народ је одувијек више волио занимљивије верзије приче.

Једна од најпознатијих, иако потпуно неоснована теорија, говорила је да је Броз стално издавао наређења сарадницима говорећи: "Ти то уради, а ти то..." Наводно су га због тога пријатељи прозвали Тито.

Градови и општине

Титова пећина у Дрвару: Некада међу најпознатијим дестинацијама

Та прича деценијама се препричавала широм бивше Југославије, највише зато што звучи готово филмски и лако се памти. Међутим, историчари наводе да за такву тврдњу не постоје никакви докази.

Ипак, управо такве легенде допринијеле су стварању мита о Титу, човјеку око којег су се непрестано плеле мистерије.

Тито је имао много лажних идентитета

Мало људи зна да име Тито није било једино које је Јосип Броз користио током живота.

Према историјским изворима и партијским документима, користио је бројне псеудониме, међу њима су били Валтер, Руди, Ото, Виктор, Томанек, Спиридон Мекас, па чак и Карлсон.

Док је боравио у Москви и комуницирао са Коминтерном, често је користио име Валтер. У другим ситуацијама представљао се као инжењер или путовао са пасошима под потпуно другим идентитетима.

Такав начин живота био је дио политичке реалности тог времена. Илегални рад комунистичког покрета подразумијевао је сталну промјену идентитета, скривање и опрез.

Временом је управо име Тито постало најпрепознатљивије и најутицајније међу свим његовим псеудонимима.

Надимак који је током рата збуњивао стране силе

Током Другог свјетског рата име Тито добило је готово митски статус.

Како наводи Национал.хр, поједине стране службе дуго нису биле сигурне ко се заправо крије иза тог имена. Постојале су чак теорије да Тито није једна особа, већ назив за колективно руководство комуниста у Југославији.

Додатну мистерију стварао је и његов начин рада. Због строге конспирације мало људи је знало како заиста изгледа човјек који води партизански покрет.

Управо зато је име Тито веома брзо постало много више од обичног надимка - претворило се у политички симбол који је надживио свог власника.

Теорије завјере које никада нису престале

Са растом његове моћи расле су и приче о његовом поријеклу. Једни су тврдили да је Рус, други да је Пољак, Њемац или Мађар. Посебну пажњу изазвао је и документ америчке Агенције за националну безбједност у којем се наводи да би по нагласку могао имати руско или пољско поријекло.

Свијет

Овај совјетски лидер је волио да љуби мушкарце у уста: Кастро се извукао, Тито најгоре прошао

Ипак, озбиљни историчари такве тврдње углавном одбацују.

Чињеница да је користио велики број псеудонима, да је дуго радио илегално и да је ријетко говорио о појединим дијеловима свог живота додатно је хранила теорије завјере које и данас интригирају јавност.

Можда баш зато прича о томе како је Јосип Броз постао Тито никада није изгубила на занимљивости, јер иза само четири слова остала је једна од највећих политичких мистерија са ових простора.

(она.рс)