"Блокада, блокаде која блокира блокаду": Да ли ће Хути затворити Баб ел Мандеб?

Шта је Баб ел Мандеб?

Да би се схватила озбиљност ситуације потребно је прво рећи неке основне информације о самом мореузу и његовом значају за свјетску економију.

Баб ел-Мандеб се налази се између обала Јемена на Арапском полуострву и Џибутија и Еритреје у Африци, повезујући Црвено море са Аденским заливом, а тиме и са Индијским океаном.

Широк је 29 километара у свом најужем дијелу, ограничавајући саобраћајна два канала за долазне и одлазне танкере и теретне бродове. То је једна од најважнијих свјетских рута за глобалне поморске пошиљке робе, посебно сирове нафте и других горива из Залива у Медитеран, као и робе намијењене Азији, укључујући руску нафту.

Кроз Баб ел Мандеб и даље кроз Суецки канал годишње прође између 20.000 и 25.000 бродова. То значи да у просјеку између 50 и 70 бродова дневно користи овај коридор. Према подацима међународних поморских организација, око 10 до 12 одсто свјетске трговине пролази овом рутом.

Када је ријеч о енергентима, кроз овај правац пролази око 6 до 7 милиона барела нафте и нафтних деривата дневно, као и значајне количине течног природног гаса.

Блокада блокаде

Када се погледају само ови "груби" подаци, јасно је зашто је за глобалну економију од великог значаја очувати овај мореуз проходним. А чини се да би његова проходност мога управо бити сљедеће питање.

Наиме, након што је Иран "затворио" Ормушки мореуз за бродове и танкере "непријатељских земаља", амерички предсједник Доналд Трамп је наредио да се блокира њихова блокада. Циљ тога је свакако да се онемогући да Иран продаје енергенте, првенствено на азијском тржишту, како би се извршио притисак на режим у Техерану. Ипак, чини се да то не даје превише резултата, па је америчка морнарица почела и да "хвата" танкере мимо самог Ормуза.

Сада долазимо до "блокада" америчке блокаде

Када је почело напад на Иран крајем фебруара, Техеран, чак и након што је "обезглављен" у првим сатима рата, активирао је своје "сателите". Тако је Хезболах почео ударе из Либана по Израелу, док су слично учинили и јеменски Хути.

Управо су Хути, који држе де факто власт у Јемену, они који би могли и направити "блокаду блокаде". Ова шитска организација, и раније је нападала бродове који су пролазили тик крај "њихових" обала. Наоружани иранским дроновима и ракетама, најчешће су циљали бродове који имају везе са Израелом, Сједињеним Америчким Државама или њиховим савезницима.

"Ако одлучимо да затворимо Баб ел-Мандеб, онда ће цијело човјечанство бити потпуно немоћни да га отвори. Стога је најбоље да Трамп и његови саучесници одмах прекину све активности и политике које ометају мир и покажу неопходно поштовање према нашем народу и нацији", рекао је замјеник министра спољних послова владе проиранске јеменске милитантне групе Хута Хусеин ел-Ези.

Питање је колику реалну моћ "на терену" имају Хути, и да ли могу у потпуности да затворе мореуз ако ситуација додатно ескалира. У досадашњем грађанском рату који од 2014. траје у Јемену, "показали" да им је Иран доставио озбиљне ракете (иако тврде да је домаћа производња), којим су гађали југ Израела и Саудијску Арабију.

Свакако не треба заборавити ни дронове, чија примјена данас постаје па готово "обавезна". Ту је Иран, чији су Хути "клијенти", свакако озбиљна сила.

Овдје се чак не мора догодити ни потпуна блокада. Лако могуће је да се догоди сценарио сличан оном у Дубаију, јер су практично Иранци са неколико дронова од ове свјетске метрополе направили "град духова".

Куда би бродови могли ићи?

У случају да Баб-ел Мандеб постане небезбједан, бродови би били приморани да користе алтернативу руту око Рта добре наде на југу Африке. Тај пут је дужи за приближно 6.000 до 10.000 километара, што значи продужетак пловидбе од 10 до чак 20 дана, зависно од руте и брзине.

За један велики контејнерски брод то може значити додатни трошак од неколико стотина хиљада долара по путовању, само на гориво, док се укупни трошкови, укључујући осигурање и кашњења, мјере у милионима.

А колико је све повезано, иако дјелује хиљадама километара удаљено, говори и податак да су компаније почеле плаћати и до четири милиона долара како би своје бродове провеле кроз Панамски канал док је Ормуз фактички затворен.

Поређења ради, просјечна цијена проласка кроз Панамски канал креће се између 300.000 и 400.000 долара, зависно од брода. Раније су компаније, како би дошле на ред раније, плаћале додатних 250.000 до 300.000 долара. У посљедњим седмицама просјечан додатни трошак скочио је на око 425.000 долара.