Stiže digitalni evro, banke i desničari su bijesni. Zašto?

Главна тема на дневном реду је дигитални евро - предложена електронска верзија готовине која изазива жесток отпор банака и десно оријентисаних политичара, пише Политико.

У Бриселу се очекује велика борба

Расправа се захуктава јер земље чланице ЕУ-а до краја године покушавају постићи договор о функционисању дигиталног евра, али кључно ће бити и одобрење Европског парламента, гд‌је се озбиљни преговори очекују ове јесени.

У својој сржи, дигитални евро није само нова метода плаћања, већ пројект с дубоком геополитичком позадином. У свијету у којем готовина полако нестаје, ЕСБ страхује од губитка монетарне моћи.

Због тога снажно промовише дигитални евро, тврдећи да би пасивност оставила Европску унију зависном о америчким картичарским дивовима попут Визе и Мастеркарда. Додатна пријетња су и технолошке компаније гладне података, као што су Мета, Епл или Икс, које би могле преузети тржиште плаћања и оставити Европу на милост и немилост страним интересима.

Трампов повратак појачава забринутости

Забринутост је додатно појачао повратак Доналда Трампа у Бијелу кућу, која не показује суздржаност у кориштењу компанија за постизање политичких циљева. Трамп је потписао и такозвани "Genius Act", закон усмјерен на убрзање развоја криптоимовине познате као "stablecoins" (стабилне криптовалуте).

За разлику од нестабилних криптовалута попут Bitcoina, вриједност stablecoins-а везана је уз неку традиционалну валуту, најчешће амерички долар. То их чини стабилнима и представља изравну пријетњу валутама попут евра, нарочито у међународним плаћањима.

Јача лобирање, притисак је огроман

Притисак је огроман, па ЕСБ јача своје лобирање. Током септембра организују се семинари за европарламентарце, а у посјету стиже и главни заговорник пројекта, Пјеро Чиполоне. Прилику за промоцију имаће и на састанку министара финансија ЕУ-а и гувернера централних банака у Копенхагену.

Ипак, највећи изазов за ЕСБ тренутно нису министри, већ један човјек - шпански еврозаступник десног центра Фернандо Наварате. Бивши централни банкар задужен је за вођење преговора о законском оквиру у Парламенту, а проблем је што је изразито скептичан према цијелом пројекту.

Што је заправо дигитални евро?

Најједноставније речено, дигитални евро је виртуална верзија јединствене европске валуте. Концепт дигиталних валута централних банака (ЦБДЦ) постоји годинама, али ЕСБ га је озбиљно почео развијати 2019., након неуспјелог покушаја Мете (тадашњег Фејсбука) да лансира властиту глобалну виртуалну валуту.

Дигитални евро био би издан од стране ЕСБ-а, имао би исту вриједност као и физички новац те би служио као допуна готовини и картицама. Користили бисмо га за плаћање роба и услуга или слање новца пријатељима, а дигитални еври били би похрањени у апликацији - "дигиталном новчанику" на паметном телефону. ЕСБ би водио евиденцију о власништву, па би га било немогуће изгубити.

По чему се разликује од данашњих дигиталних плаћања?

Кључна разлика је у томе што би дигитални евро био законско средство плаћања које издаје централна банка и за које, барем у теорији, није потребна комерцијална банка. То је револуционарна промјена.

Новац који данас држите на банковном рачуну заправо није у трезору; банка га је већином посудила кроз кредите и хипотеке. Оно што имате је банкино обећање да ће вам исплатити тај износ на захтјев. Банке се ослањају на то да сви клијенти неће затражити свој новац од‌једном, јер би то довело до колапса.

Био би једнако стваран као и кованица евра

Дигитални евро функционирао би потпуно другачије. Он би заиста био у вашем (дигиталном) трезору, и нико га други не би могао посудити. Један дигитални евро у вашем дигиталном новчанику био би једнако стваран као и кованица евра у вашем џепу. Будући да би ЕСБ водио евиденцију о власништву, био би сигурнији од готовине коју је могуће украсти, изгубити или уништити.

Плаћања би стога била једноставнија. Умјесто да ваша банка проводи компликовану позадинску трансакцију с банком продавачем, уз посредовање Визе или Мастеркарда, ви бисте једноставно послали дигиталне евре из свог новчаника директно у новчаник продавача. Било би то попут предаје готовине, без потребе за посредницима. Укратко, дигитални евро прекинуо би доминацију приватног сектора над дигиталним плаћањима.

Гд‌је је приједлог запео?

Пројект је тренутно заглављен у политичким лавиринтима Брисела. Иако је дигитални евро идеја ЕСБ-а, коначни законски оквир морају донијети владе чланица и Европски парламент, што је цијелу причу увукло у политику. Посланици су, нпр. изразили забринутост да би владе могле користити дигитални евро за шпијунирање грађана, што ЕСБ одлучно одбацује.

Банкарска и финансијска индустрија пројект често називају "рјешењем у потрази за проблемом". Страхују да ће управо оне сносити трошкове имплементације потребне инфраструктуре те да би увођење дигиталног евра могло угушити будуће иновације у платној индустрији.

Такво лобирање уродило је плодом. Споменути заступник Наварате назвао је дигитални евро "посљедњим уточиштем" и "нуклеарном пријетњом" која би требала натјерати индустрију да сама развије боља прекогранична рјешења.

Хоће ли ЕСБ на крају успјети?

Парламент је само једна од препрека. Званичници у Савјету ЕУ-а, које представља државе чланице, намјеравају до краја године дефинише своју преговарачку позицију. Они такође држе ЕСБ у неизвјесности, посебно јер Савјет жели имати задњу ријеч о ограничењу износа који би грађани могли држати у дигиталним еврима, како би се спријечио масовни одљев новца из комерцијалних банака.

Отворена су и друга питања, попут тога требају ли банке добити накнаду за дистрибуцију дигиталног евра и прилагођавање својих сустава. Земље попут Њемачке и Холандије, забринуте за приватност, траже највише стандарде заштите од надзора, док Белгија не жели подржати пројект ако се дигитални евро не буде могао користити и ван мреже (offline).

Централни банкари дуго су се ослањали на говоре и неформалне разговоре како би утицали на политику, али с дигиталним евром то није довољно. С Трампом поновно на власти у САД-у, ЕСБ је присиљен сићи са свог трона и ући директно у политичку арену, наводи Политико.

Све то најављује жестоку расправу у надолазећим мјесецима, али с обзиром на то да Парламент не планира донијети коначан став прије маја сљедеће године, дигиталним еврима вјеројатно нећемо плаћати прије 2028. године.

(Индекс)