
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Понекад се дешава да возач након једне или двије године коришћења љетних или зимских гума примијети неуједначену истрошеност. Двије гуме на једној осовини буду више потрошене него друге двије, па се приликом поновног монтирања истог комплета поставља питање: гдје је боље поставити квалитетније и мање истрошене гуме – на предњу или задњу осовину?
Стручњаци које је ангажовала шведска публикација Ви Билагаре спровели су тестирања и мјерења како би пронашли одговор.
Прије свега, стручњаци истичу да је идеално рјешење замијенити све четири гуме чим се примијети значајна разлика у истрошености. Ипак, свјесни су да буџет понекад не дозвољава такав трошак, због чега су испитали на којој осовини је боље монтирати мање истрошене гуме. Тестирали су и љетне и зимске пнеуматике.
Званична препорука шведске Агенције за саобраћај јесте да се боље гуме постављају на задњу осовину, а не на предњу, како се често сматра у другим дијеловима свијета.
Тестирања су показала да је током љета највећа опасност аквапланинг, односно губитак контакта гуме с подлогом због слоја воде на путу. Ако предња осовина прва изгуби пријањање, аутомобил ће наставити кретање право. Евентуални удар предњим дијелом возила сматра се мање опасним за путнике него бочни удар.
Међутим, ако пријањање прво изгуби задња осовина, аутомобил може постати нестабилан и заносити се у страну, што повећава ризик од бочног судара. Управо због тога шведски стручњаци сматрају да је код љетних гума сигурније боље пнеуматике монтирати позади.
Тестирани су и нагли проласци кроз оштре кривине. Када задња осовина прва проклиза, много је теже стабилизовати путању аутомобила. Ако прво проклиза предња осовина, долази до подуправљања, односно ширења путање возила, што се лакше контролише једноставним смањењем брзине кочењем, наводе стручњаци.
Занимљиво је да су се више истрошене љетне гуме на предњој осовини показале бољим чак и приликом кочења и избјегавања препрека. Њихова већа истрошеност у тестираним условима повећала је контактну површину и промијенила реакције возила. Ипак, укупни резултати нису промијенили закључак да је код љетних пнеуматика сигурније квалитетније гуме поставити на задњу осовину.
Код зимских гума званична препорука такође налаже да се боље гуме монтирају позади. Међутим, шведски стручњаци сматрају да таква препорука потиче из времена када аутомобили нису имали савремене системе електронске контроле путање, попут ЕСК-а.
С друге стране, када су квалитетније гуме биле на предњој осовини, задњи дио аутомобила имао је тенденцију изношења према спољној страни кривине. Ипак, систем ЕСК је интервенисао и одржавао стабилност возила, не дозвољавајући губитак контроле. У таквим условима аутомобил је могао брже пролазити кроз кривине, а приликом кочења није примијећена значајна разлика.
На залеђеној подлози разлике су биле још израженије. Када су боље гуме биле позади, предњи точкови готово да нису имали жељени учинак при скретању, па је аутомобил теже одржавао контролу над путањом. С квалитетнијим гумама на предњој осовини управљање је било знатно прецизније, док је систем ЕСК успјешно контролисао проклизавање задњег дијела. Боље предње гуме донијеле су и знатно краћи зауставни пут на леду.
Слични резултати забиљежени су и на сувом асфалту, гдје су квалитетније зимске гуме на предњој осовини поново показале предност. Једино су на мокром асфалту боље гуме на задњој осовини могле донијети одређене предности, чак и када је ријеч о зимским пнеуматицима.
Закључак шведских стручњака јесте да се код љетних гума квалитетнији пар треба монтирати на задњу осовину, док су тестирања зимских пнеуматика на аутомобилима опремљеним системом ЕСК углавном показала боље резултате с квалитетнијим гумама напријед. Изузетак су подручја у којима зиму обиљежавају углавном киша и мокри путеви, а не снијег и лед – у таквим условима боље зимске гуме могу се поставити позади, преноси Кликс.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.