Када сљедећи пут претражујете нешто на Гугл обратите пажњу на резултате прије кликтања. И немојте одмах да кликћете на први резултат који вам се појави.
Претраживање интернета са собом носи и одређени ризик. Иако је већина резултата које можете да пронађете у претраживачу легитимна и неће нашкодитини вама ни вашем рачунару, ипак се повремено појаве странице које нису баш тако невине и чији је једини циљ да вас искористе.
Компанија за сајбер безбједност Сопхос управо је објавила упозорење у којем упозорава кориснике интернета на шест, наизглед безопасних, ријечи које би их могле скупо стајати.
Како су написали на својој веб страници, анализом интернет саобраћаја на Гугл, Сопхосови стручњаци открили су да уписивање ријечи “Аре Бенгал Цатс легал ин Аустралиа?”, односно “Да ли су бенгалске мачке легалне у Аустралији?”, у великој мјери повећава ризик од крађе личних података.
Наиме, уписивањем тих ријечи у претраживач, појављују се резултати међу којима има приличан број – лажних.
Жртве се често подстичу да кликну на злонамјерне огласе или линкове који се оглашавају као легитимне странице, односно у овом случају као легитимни резултати претраге на Гугл, како упозоравају.
Како истичу из Сопхоса, кад корисник кликне на лажне резултате, на рачунар им се инсталира злонамерни програм Гоотлоадер, који блокира приступ рачунару и истовремено краде личне податке власника рачунара (као што су подаци о интернет банкарству, картицама и слично).
Иако дјелује да хакери циљају тачно одређену групу људи, истраживачи из Сопхоса упозоравају да то показује колико је заправо постало ризично кликтати без размишљања и на линкове који се појављују као резултати Гугл претраге.
Таква техника хаковања се иначе назива “СЕО поисонинг”, односно “тровање СЕО-а”, јер хакери манипулишу резултатима претраживача како би странице које они контролирају дошле на врх резултата претраживања.
Зато, кад сљедећи пут претражујете нешто на Гугл, обратите пажњу на резултате прие кликтања на њих. И немојте одмах да кликнете на први резултат који вам се појави.
