Бивши астронаут НАСА: Живимо у лажи – економија није основ живота, већ Земља

Према његовим ријечима, економија, профит и раст нису основ живота, већ је Земља живо биће, извор живота и оно што заслужује нашу пажњу и заштиту.

Астронаут Роналд Гаран посматрао је Земљу са висине од око 402 километра са НАСА свемирског брода, и како каже, није видио само континенте и океане, већ и контрасте, љепоту и крхкост, док је размишљао о лажи која, како тврди, управља нашим животима.

„Из свемира јасно се види како наши људски системи третирају Земљине биосистеме као пуко продужење глобалне економије“, рекао је он.

Након 178 дана проведених у орбити кроз двије мисије, његов тзв. „инспирациони моменат“ покренуо је све веће дебате о томе како треба структурисати наше друштво и зашто је неопходна промјена.

Гараново откриће није дошло драматично, већ тихо, током дугих сати проведених на Међународној свемирској станици, пратећи Земљину ротацију. Оно што му је највише запало за око није била само слика, већ танка Земљина атмосфера – тај свјетлуцави плави лук који је описао као „животну артерију за сва жива бића“. Олује грома, поларне свјетлости, па чак и покрети временских система откривали су се испод њега у визуелној симфонији – симфонији која је потврдила колико је све међусобно повезано.

Ову крхку љепоту тешко је уочити са Земље, али из свемира је немогуће игнорисати. Гаран је касније у интервјуу за часопис Биг Think рекао: „Видиш како је све повезано, али и колико су наши системи одвојени од те реалности“.

Његов поглед није био само о климатским промјенама, већ о дисбалансу на нивоу читаве цивилизације. Према Гарану, проблем није техничке или научне природе, већ филозофске – људи су створили глобални систем у коме економија доминира над друштвом и природом, умјесто да им служи. Ово је, како он каже, „лаж“ која влада модерним животом.

„Живимо у лажи“, каже он јасно.

Та лаж, како је описује, јесте идеја да раст и профит морају бити покретачи доношења одлука, чак и ако то штети системима који подржавају живот на Земљи.

„Економија није основ, Земља је основ. Без ње нема економије“, објашњава.

Ова критика одражава растуће забринутости научника за климу, економиста и истраживача политика.

Студија Стокхолмског центра за отпорност из 2021. године утврдила је „планетарне границе“ безбједних људских активности. У тој студији већ су пређене многе границе – укључујући очување биодиверзитета и геохемијске циклусе – углавном због економских фактора.

Порука Роналда Гарана је јасна: актуелни модел није одржив, а астронаути су међу ријеткима који то виде изван система.

„Земља је један систем, један дом“

Гаран често истиче чувену фотографију изласка Земље коју је направила мисија Аполо 8 1968. године. Та фотографија је промијенила свијест милиона људи јер је показала планету не као мапу, већ као јединствени систем који плута у свемиру – лијеп и усамљен.

„То нас је натјерало да схватимо да је Земља један систем, један дом“, каже он.

Више од пола вијека касније, астронаути и даље описују сличне емоционалне ефекте. Научници то називају „ефекат целокупног погледа“ – когнитивну промјену која се догађа током свемирских летова и мијења поглед људи на Земљу.

Астронаути из различитих земаља изражавају осјећај јединства, крхкости и дубоке одговорности након што виде планету из орбите.