Ништа ту не би било чудно да Бореновић по ко зна који пут не слави туђу побједу.

То је и сам у једном моменту током свог обраћања признао, када је рекао да му је драга била побједа Младена Иванића 2014. године. И то је била туђа побједа, баш као и ова коју сада проглашава прије завршеног бројања гласова.

Зашто туђа? Зато што се Бореновић ни као предсједник партије није усудио некоме да стане на црту и провјери колико њему народ заправо вјерује.

У свој тој немоћи, не знајући како да прослави, па чак и ту туђу побједу, Бореновић је на конференцији за новинаре више причао о другима него о кандидати његове странке за градоначелника Бањалуке.

У томе је прозивао и медије све и свакога, говорећи о некаквим пријетњама и подлостима свих оних који су се, како тврди, "удружили против њих".

"Удружени тамо разни режимски медији РТРС-ови, АТВ-ови, ко зна тамо какви блогери који су све промашили", каже Бореновић.

Међутим, заборавља Бореновић да је, на примјер, наша кућа у случају с њим показала изузетну професионалност, а да је он ко зна колико пута показао невиђени кукавичлук. И сам је то признао прије 10-ак дана.

Да подсјетимо, Бореновића смо звали да нам да изјаву након што су два кандидата напустила листу његове странке, али се он није јављао. Касније је признао и сам да намјерно није одговарао на наше позиве и показао кукавичлук по ко зна који пут.

Али зато је храбро срце отворио и осмјелио се да прозива некога за непрофесионалност или некакво удруживање против њега када му се не може поставити питање.

Велико срце има и у прослави туђе побједе - вјероватно свјестан да своју неће славити никада.

Пратите нас и путем Вибера