Мумифицирана тијела чак и послије 5.000 година, која датирају из старог Египта, а смјештена су у саркофаге, како тврде научници, који су радили дуги низ година на овом пројекту, и даље лијепо миришу.
Мирис мумифицираних тијела је мјешавина мириса древног дрвета, који подсјећа на слатке зачине.
Истраживачи који су проучавали девет мумија били су изненађени њиховим пријатним мирисом.
Мирис је био кључан за старе Египћане који су мумифицирали своје мртве, јер су пријатни мириси били повезани са тијелима божанстава и њиховом чистоћом.
И данас, послије 5.000 година, мирис мумија се често описује као пријатан, због смола и уља четинара и других биљних уља, као и воскова који су се користили у процесу мумификације.
Истраживачи Ју-Си-Ел-Еја и универзитета у Љубљани, Лондону и Египту за утврђивање мириса користили су „електронски нос”, а утврђени су и неки нови начини и технике, када је процес мумифицирања у Египту у питању, саопштено је са факултета за хемију и хемијску технологију у Љубљани.
Истраживачи су измјерили и квантификовали супстанце које емитује девет мумија изложених и сачуваних у Египатском музеју у Каиру, а тим стручњака обучених за мирисе је затим описао мирисе према њиховим мирисним нотама, интензитету и пријатности.
Главни аутор студије Матија Стрлич, професор на Хемијском факултету у Љубљани, рекао је да мирис мумија већ годинама изазива велико интересовање стручне и шире јавности, али да до сада није била спроведена ниједна комбинована хемијска студија.
„Тим је одлучио да подијели своја искуства о сазнању са мумифицираним тијелима из доба Египта, па смо и реконструисали мирисе тијела која ће бити представљена у Египатском музеју у Каиру”, истакла је Сесилија Бембире, истраживач.
Стари Египћани су ритуалима мумифицирања припремали тијела за загробни живот. У књигама и филмовима често су страшне ствари везане за људе који би помирисали мумифицирано тијело, а нама је то било пријатно”, истакла је професорка.
Ели Лукса, менторка енглеске књижевности на Кембриџу, написала је докторску тезу о мирису. Мирис мумифицираних тијела из египатских пирамида описала је као „иновативан” начин да се комуницира са историјом, јер су мириси много говоре о друштву, вјери и личности.
„Мириси могу да нам открију којој друштвеној класи је припадала мумија. Све ово је изузетно важно за сврставање у музејским збиркама”, истакао је Матија Стрлич, члан истраживачког тима.
Директор Египатског музеја Али Абделхалим, који је и коаутор студије, рекао је да идентификација различитих техника и материјала мумификације даје увид у период, мјесто и социоекономски статус мумифициране особе.
