Тања Окерол признаје да су је огласи на Фејсбуку узнемирили још и прије него што је с блиским људима подијелила вијест о трудноћи.
“Фејсбук је знао прије свих”, рекла је Окерол, стручњак за технолошку политику и људска права из Лондона.
Након што је подигла тужбу против Мете, матичне фирме Фејсбука, ова технолошка корпорација пристала је да престане користити њене личне податке за циљање огласа.
Према писању ББЦ-ја, Окерол сматра да би њен случај могао подстакнути и друге да се одупру приказивању огласа темељених на њиховим интересима и демографским карактеристикама.
Британски Кабинет повјереника за информисање (ИЦО) сматра да би се циљани онлајн огласи требали сматрати обликом изравног маркетинга.
Мета, са друге стране, тврди да корисницима нуди “снажне алате и поставке” за контролу приватности и огласа.
Окерол, која је Фејсбук почела користити прије готово двије деценије, тужила је компанију 2022. године тражећи да престану користити њене личне информације за израду персонализованих огласа. За ББЦ-јеву емисију "Тудеј" нагласила је да корисници имају законско право успротивити се оваквој врсти праћења и оглашавања које сматра инвазивним.
Када је 2017. године открила да је трудна, примијетила је да се садржај огласа који јој се приказују значајно промијенио.
“Унутар неколико седмица, почеле су се појављивати рекламе везане уз бебе, трудноћу и мајчинство – све то, иако још никоме нисам рекла да сам трудна”, објаснила је.
Покушаји да искључи такве огласе путем Фејсбукових подешавања били су неуспјешни – повезнице нису функционисале. Дубљим истраживањем открила је да је платформа повезала више од 700 ознака с њеним профилом – од филмских преференција и туристичких жеља до куповних навика, политичких увјерења и породичних околности. Многи од тих података нису били тачни или су се односили на осјетљиве, законом заштићене информације, пише "Тајмс".
Након три године правне борбе, Мета је коначно пристала да искључи циљање огласа за Окерол – што је први такав договор с корисником који не плаћа услугу. Према Општој уредби о заштити података (ГДПР), појединци имају право успротивити се кориштењу њихових података за директни маркетинг, а тужба Окерол темељила се управо на тој одредби. Мета се бранила тврдњом да огласе не циљају на појединце, већ на групе од минимално 100 корисника, но ИЦО се с тим није сложио.
“Организације морају поштовати корисничке изборе у вези с начином употребе њихових података”, поручили су из ИЦО, наглашавајући потребу за јасним механизмима искључивања оглашавања.
Окерол сада више не види персонализоване, инвазивне огласе на Фејсбуку, што описује као лични успјех. И даље користи платформу јер је повезује с породицом, пријатељима и важним тренуцима живота, али се нада да ће њен случај отворити врата и другима који желе прекинути сличну праксу.
Из Мете су поручили да се не слажу с њеним тврдњама, истичући како персонализовано оглашавање омогућава бесплатан приступ њиховим услугама.
Додали су да оглашавање подржава локална радна мјеста и подстиче привредни раст, док корисницима пружа универзални приступ онлајн алатима, без обзира на приходе. Фејсбук и Инстаграм већ нуде претплатничку опцију у великом дијелу Европе која омогућава корисницима да уклоне огласе са платформи, а портпарол Мете најавио је да се разматра увођење исте опције и за кориснике у Уједињеном Краљевству.
