Суочавање са демонима: Како су акустика и АИ оживјели етрурску гробницу

05.10.2026 16:59

Коментари:

0

То није увијек очигледно, али звук значајно утиче на то како доживљавамо свијет око нас. А најновије археоакустичне технике показују да су ово схватале и најраније свјетске архитекте“, написали су Жаклин Ортолева, истраживачица когнитивне археологије и археоакустике на Универзитету Оксфорд, и Маурицио Форте, професор класичних наука, историје умјетности и визуелних студија на Универзитету Дјук у тексту који преносимо у цјелости.

„Античко предримско друштво Етрурије у централној Италији, на примјер, уградило је звук у саму срж своје културе, користећи ритуалне календаре посвећене препознавању кључних звукова природе, попут грмљавине. Они су такође били пионири у изради музичких инструмената у овом дијелу Средоземља.

Преживјеле етрурске гробнице у градовима као што су Тарквинија, Кјузи и Орвијето познате су по својим динамичним приказима музике, гозби и загробног живота. Међутим, наше најновије истраживање показује како су ове гробнице, грађене за Етрурце вишег социоекономског и политичког статуса, дизајниране тако да понуде софистицирана чулна искуства.

Наполеон

АИ за шест сати ријешио шифру из Наполеоновог доба: Била је неријешена више од два вијека

Ова студија проистиче из нашег постојећег истраживања које укључује вјештачку интелигенцију (АИ) и акустику. То укључује пројекат ‚Звуци тишине‘, који предводи Универзитет у Оксфорду, а који је користио нове акустичне технике за истраживање звучних пејзажа ових етрурских гробница. У међувремену, на Универзитету Дјук, пројекат ‚Неуроартефакт користи неуронауку и АИ како би боље разумио когнитивни утицај археолошких артефаката.

Комбиновали смо све ове технике како бисмо бацили ново свјетло на двије етрурске осликане гробнице из 5. вијека прије нове ере: Томба деи Демони Азурри (Гробница плавих демона) и Томба дел Гало (Гробница петла).

Наше истраживање сугерише да ове гробнице нису дизајниране и изграђене само да би чувале мртве, већ да би утицале на живе кроз сензорно имерзивно окружење, слично модерном искуству 3Д филма.

Археолози су имали тенденцију да слике у овим гробним коморама посматрају као дводимензионалне објекте за анализу. Наш циљ је био да ухватимо ‚извођачку моћ‘ ових древних споменика, користећи комбинацију акустичне, визуелне и АИ технологије.

Приликом првог уласка у Гробницу плавих демона, ја (Жаклин) била сам запањена тиме како ми је дјеловало да се слике суочавају са мном одакле год да се окренем. Весели гости на задњем зиду дјеловали су несвесни демона који пузе по бочном зиду, као да су спремни да провале у саму комору.

Моје искуство је, међутим, било обликовано модерним ЛЕД освјетљењем. Древни посјетиоци би се ослањали на свијеће од пчелињег воска и лоја, кадионице и бакље. Пригушено свјетло би истовремено ограничавало њихово кретање кроз гробницу и појачавало доживљај онога што виде.

Манипулација чулима

Наше истраживање представља прво испитивање подземних погребних простора у Етрурији као ‚прелазних простора‘ између живота и смрти.

Чулима свакога ко би ушао у ове гробнице снажно се манипулисало. Интензивни звучни ефекти, попут изузетно дуге реверберације и одјека унутар Гробнице плавих демона, пружали су драматичну позадину овом интензивном, имерзивном искуству.

Свјетлост бакљи или треперење свијећа преко осликаних фигура стварало је покрет усред сијенки. Тамјан и мирис либација (церемонијалних течности) додали су још једну чулну димензију.

Наше реконструкције подржавају идеју да су неке етрурске осликане гробнице коришћене и поново коришћене како би се одржали наслијеђе и моћ њихових породица или кланова. Можда су током цијеле године остајале отворене ради ритуала којима су се обиљежавали важни датуми и фестивали, као и ради поштовања мртвих.

Софистицирани дизајн ових гробница је упечатљив. Док Гробница плавих демона изазива перцептивну дезоријентацију, Гробница петла даје предност визуелној пажњи и архитектонској дисциплини погледа.

Улазни пролаз гробнице, са суженим зидовима и спуштајућом осом, ствара лиминалну позорницу за оријентацију тијела пре уласка у гробну комору. Тамо су ровови, клупе, нише и други архитектонски елементи уклесани у под и зидове – доприносећи драми слика које покривају зидове.

Заједно, ови архитектонски и симболички елементи посредују између реда и хаоса, сјећања и трансформације. Наш рад редефинише ове древне гробнице као позоришне просторе, изграђене да перпетуирају облик метафизичког људског искуства.

Утисак на живе

Према нашем тумачењу, ове гробнице не треба посматрати једноставно као складишта за мртве. Оне би остављале дубок утисак на живе кроз своју физичку и сензорну организацију, рекли су за The Conversation.

С друге стране, можда је време да се преиспита категорија погребне архитектуре широм античког Медитерана и шире. Комбиновани инжењеринг просторних, акустичних и визуелних искустава, можда, још није у потпуности цијењен.

Али прича се овде не завршава. Наше истраживање већ води у нове правце изван античких ентеријера. Користимо сличне акустичне и АИ технике за истраживање спољашњих пејзажа који су коришћени за ритуалне активности, како на ширем подручју јужног Медитерана, тако и шире.“

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

  • Најновије

  • Најчитаније

Тренутно на програму