Вјештачка интелигенција "краде" народу јефтину струју

Та земља тренутно располаже са 800 мегавата (MW) капацитета у центрима за обраду података, али нови пројекати који су већ добили урбанистичке дозволе захтијевају око 4.200 MW, док још 9.100 MW чека на одобрење.

Пројекти који су већ у припреми повећали би потражњу за електричном енергијом у земљи за 50 одсто у односу на тренутних 25.000 MW, упозорио је Статнет.

"Једногодишња пауза даје влади времена да стекне већу контролу над растом центара за обраду података и обезбиједи да добијемо оне центре који су нам заиста потребни", изјавио је министар за дигитализацију Торгеир Микелсен.

Осло планира увођење лиценци за центре за обраду података.

Велика потрошња струје

Развој вјештачке интелигенције донио је бројне технолошке могућности, али и отворио озбиљно питање потрошње електричне енергије. Иза сваког разговора са вјештачком интелигенцијом, генерисане фотографије или обрађеног документа стоје моћни рачунари смјештени у огромним центрима за обраду података. Ови центри раде непрекидно, а за функционисање хиљада сервера потребне су велике количине струје. Са све масовнијом употребом вјештачке интелигенције расте и потреба за изградњом нових центара, што представља све већи изазов за електроенергетске системе широм свијета.

Према подацима Међународне агенције за енергију (IEA), центри за обраду података у свијету су током 2025. године потрошили приближно 485 терават-часова електричне енергије. То је за 17 одсто више него годину раније, док је потрошња центара намијењених првенствено вјештачкој интелигенцији порасла за чак 50 одсто. Процјене ове агенције показују да би укупна потрошња електричне енергије у центрима за обраду података до 2030. године могла достићи 950 терават-часова, односно приближно три одсто свјетске потрошње струје.

Посебан проблем представља чињеница да се електрична енергија не троши само на рад рачунара. Моћни процесори током обраде огромних количина података производе велике количине топлоте, због чега су неопходни сложени системи хлађења. У зависности од ефикасности центра, само на хлађење може отпадати од око седам до више од 30 одсто његове укупне потрошње електричне енергије. Поједини системи хлађења захтијевају и значајне количине воде, што отвара додатна питања о утицају ове индустрије на животну средину.

Нагли раст потрошње представља изазов и за државе које настоје да обезбиједе стабилно снабдијевање електричном енергијом. За разлику од класичних потрошача, велики центри за обраду података концентришу огромне потребе за струјом на релативно малом простору. Због тога њихова изградња може захтијевати проширење електроенергетске мреже, нове трансформаторске станице и додатне производне капацитете. Уколико раст потражње не буде праћен одговарајућим инвестицијама, постоји ризик од додатног оптерећења мреже и повећања трошкова снабдијевања електричном енергијом.

Иако технолошке компаније улажу у енергетски ефикасније процесоре, обновљиве изворе енергије и савремене системе хлађења, питање је да ли ће та побољшања моћи да прате брзину ширења вјештачке интелигенције. Нови модели постају ефикаснији, али истовремено расте број корисника и сложеност задатака које обављају. Због тога се све чешће поставља питање колико ће електричне енергије у будућности бити потребно за одржавање дигиталне инфраструктуре и да ли ће електроенергетски системи моћи да испрате све веће потребе технолошке индустрије.